Округли сто о примени Закона о спречавању насиља у породици у Вршцу

У Вршцу је крајем јануара одржан округли сто о резултатима седмомесечне примене Закона о спречавању насиља у породици. Округли сто организовали су Министарство унутрашњих послова и Криминалистичко-полицијска академија, уз подршку Фондације „Ханс Зејдел“. Округли сто у Вршцу допринео је успостављању још боље сарадње између Министарства правде, Министарства унутрашњих послова и Криминалистичко -полицијске академије, с обзиром да су решена многа спорна питања која су се дешавала у пракси, али и отворена нова питања у вези примене Закона о спречавању насиља у породици која треба у будућности заједничком сарадњом решавати.
Јасмина Пухача из Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова навела да је од 1. јуна до краја 2017. године, односно за седам месеци примене Закона о спречавању насиља у породици, полиција изрекла 13.808 хитних мера од којих су 9.390 биле мере привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој. Како је рекла, за првих 15 дана 2018. године на територији Републике Србије полицијски службеници изрекли су 1.277 хитних мера од којих су 426 биле мере привременог удаљења учиниоца из стана.
У сесији посвећеној пријави насиља у породици и поступању полиције, отворена су бројна питања, од тога да ли задржавање могућег учиниоца до 8 часова представља лишење слободе, паралелне примене ЗКП, односно да ли се прво примењује ЗКП или Закон о спречавању насиља у породици, па до тога како утврдити да ли је у питању само породични конфликт или насиље у породици. Поједини полицијски службеници су навели да им је на „терену„ најтеже да утврде да ли је у питању само породичан сукоб или се ради о насиљу у породици, те да из тог разлога изричу хитне мере. Сви су се сагласили да је неопходно и даље радити на едукацијама поступајућих полицијских службеника како би овакве и сличне недоумице биле отклоњене.
Отворена су и бројна питања када је реч о процени ризика, праћењу примене и изрицању хитних мера, па је постављено питање да ли је учинилац прекршио изречену хитну меру забране контакта и приласка жртви у случају када је жртва – супруга у поодмаклој трудноћи била смештена у Сигурној кући неколико дана, након чега се сама вратила у свој стан.
Горјана Мирчић Чалуковић из Министарства правде одговорила је да у том случају, без обзира што се жртва сама вратила кући, учинилац има обавезу да напусти свој стан да не би дошао у контакт са жртвом и на тај начин прекршио изречену хитну меру.
У оквиру дебате о раду групе за координацију и сарадњу, Мирчић Чалуковић је рекла да је на основу прегледа примене Закона о спречавању насиља у породици у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Вршцу закључено је да се део Закона који се односи на изрицање хитних мера успешно примењује. Такође, она је додала да би у наредном периоду требало више радити на изради индивидуалних планова подршке и заштите жртвама. Полицијски службеници из Ниша су указали на проблеме који им се у пракси јављају када је у питању испитивање малолетних жртава, где је неопходно да од жртве узму неке уопштене податке, али и податке о извршеном кривичном делу како би могли да прикупе довољно доказа, а да при томе треба имати у виду да је то посебно осетљива категорија лица и покушати на сваки могући начин избећи њихову секундарну виктимизацију.
Председник Прекршајног суда Милан Мариновић поставио је питање шта треба радити када се учинилац, након што му је уручено наређење којим се изриче хитна мера, након 48 часова не јави полицији и да ли је, на пример, у 49. часу прекршио хитну меру која му је од стране суда продужена на 30 дана иако он о томе није био обавештен. На седници судија Прекршајног Апелационог суда заузет је став да у том смислу то јесте прекршај, без обзира што доставница да је продужена хитна мера није уручена учиниоцу.
Мирчић Чалуковић је навела да је тачно прописано у наређењу упозорење у смислу члана 17. став 4. Закона о спречавању насиља у породици, где је прецизирано да је могући учинилац дужан да се по истеку хитне мере јави надлежном полицијском службенику који је исте изрекао, са тачном назнаком дана и часа када је то потребно да учини. Такође, у обрасцу наређења стоји и да на предлог тужилаштва хитна мера може бити продужена за 30 дана. С обзиром да ово наређење потписује учинилац сматра се да је упознат са свим правима и обавезама које су наведена у наређењу. Тиме, уколико се могући учинилац не јави надлежном полицијском службенику и не поступи у складу са датим обавештењем, које је истовремено његова обавеза и право (јер му од пријема решења тече и рок за изјављивање жалбе уколико је евентуално дошло до продужења хитне мере) сматра се да је учинилац одбио пријем и решење производи дејство.Самим тим ако је хитна мера продужена а да учинилац то није знао он чини прекршај.
Председник Прекршајног суда је навео и да су највећем броју случајева казне за кршење хитних мера биле од 30 до 60 дана затвора и да је у једном случају учинилац кажњен са новчаном казном од 50.000 динара када је судија оценио да је с обзиром на начин повреде хитне мере новчана казна била оправдана. Покренута је и тема повреде хитне мере забране контактирања жртве путем друштвених мрежа где је могућност злоупотреба веома велика и самим тим где је и доказивање отежано. Мариновић је покренуо и питање тзв. „сигурних кућа„ за насилнике где би се док траје хитна мера од 30 дана могло радити са њима у смислу психосоцијалног третмана и на тај начин утицати на њихову свест да више не чине насиље, са тим што би одлазак у те сигурне куће био на добровољној основи.
Професор Криминалистичко–полицијске академије др Милан Жарковић истакао је да би Закон о спречавању насиља у породици требало да буде у неким сегментима флексибилнији и животнији и да би било корисно порадити и на терминологији с обзиром да у Закону има термин могући учинилац, али нема термин могућа жртва. Стефан Милијановић из Управе криминалистичке полиције указује да Закон не оставља могућност да се изречена хитна мера скрати, него искључиво је прописано њено продужње од стране суда, па сматра да би о томе требало размислити приликом евентуалних законских измена.
Када је у питању одговорност полицијских службеника приликом процене ризика уколико се, на пример, након њихове процене ризика догоди убиство, Мирчић Чалуковић је одговорила да је најважније да се надлежни полицијски службеник доследно придржава листе ризика која је достављена од стране Министарства унутрашњих послова и правилно попуни ову листу, те да одговорност полицијског службеника у овом случају не може да постоји. Међутим уколико полицијски службеник није правилно таксативно попунио ову листу ризика његова одговорност ће постојати, али свакако одговорност не може постојати само на страни полицијског службеника, већ и на осталим члановима групе за координацију и сарадњу уколико су разматрали наведени случај.

Коментари

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Претходни

Сарадња Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ и тужилаштва у Београду

Сарадња Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ и тужилаштва у Београду

Следећи

Обука интерсекторског тима за заштиту деце од злостављања и занемаривања у Врбасу

Обука интерсекторског тима за заштиту деце од злостављања и занемаривања у Врбасу