О насиљу у породици

Аутор блога: Мехо Омеровић

председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Србије

Насиље над женама и породично насиље је најтежа последица неравнотеже моћи између жена и мушкараца. За сузбијање насиља над женама веома је важно обезбедити ефикасан законодавни оквир, али је још важније обезбедити његово ефикасно спровођење.

Када је реч о заштити од породичног насиља, кажњавање починиоца и заштита жртава су наши приоритети, али пре тога бих истакао да је важно предузимати превентивне мере и отклањати узроке ове појаве. То подразумева  јачање свести јавности и појединаца и предузимање ефикаснијих мера да се положај жена унапреди у свим областима, као и јачање институција које се баве овим проблемом.

Међународне конвенције које регулишу питања родне равноправности и борбе против насиља над женама дају јасне смернице државама потписницама како да ове циљеве што пре остваре. Њиховом ратификацијом, оне представљају и нашу обавезу да ускладимо своје законодавство, али и да унапредимо праксу у примени тих стандарда.

Полиција, судови, тужилаштва и центри за социјални рад су кључне институције у спречавању и кажњавању породичног насиља. Стога су прописи који регулишу њихово поступање, (Кривични законик, Закон о кривичном поступку, Закон о полицији и Породични закон) од изузетне важности за успешну борбу против породичног насиља. Такође, важно је поменути и здравствене установе и локалне механизме за родну равнправност. Све институције система које су укључене у заштиту жена од насиља поступају у складу са Општим протоколом који представља оквир за координисану акцију надлежних органа у превенцији насиља над женама и заштити жена од насиља у породици и партнерским односима, као и у складу са посебним протоколима за поступање. Протоколи су од момента када су усвојени до данас, утицали на то да се унапреди сарадња и координисани одговор на породично насиље. Међутим, велик број случајева породичног насиља говори о томе да постојећи законски оквир и протоколи нису довољан основ за поступање надлежних институција у спречавању породичног насиља.

Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине  је у претходна два сазива Народне скпштине имао низ активности,  одржавали смо седнице у готово свим крајевима Републике Србије како бисмо се упозали са проблемима на терену и чули конкретне предлоге представника инситуција које су надлежне да решавају конкретне случајеве породичног насиља. Том приликом смо могли закључити да су све поменуте институције свесне своје улоге и потребе међусобне сарадње у конкретним случајевима. Пуно тога је учињено како би се обучили полицијски службеници, од препознавања насиља и схватања фаза кроз које жртва пролази до разумевања положаја моћи и контроле. Центри за социјални рад су развили посебне методе рада, а то је конференција случаја. Упознали смо се са „Зрењанинским моделом“  сарадње између тужилаштва, полиције и центра за социјални рад.

Међутим, и даље постоји пуно проблема и број жртава насиља над женама и породичног насиља је и даље изузетно велик. О проблемима смо имали прилике да чујемо не само од жена које су биле жртве насиља и организација које се баве њиховом заштиитом жена, већ и од самих представника институција које поступају у складу са наведеним законима и протоколима. Управо они су нам указали  на одређене проблеме у закнодавном оквиру и међусобној неусклађености одређених прописа.

Посебно су потресна искуства жена које су смештене у сигурну кућу.  Били смо у прилици да се на жалост уверимо у каквом се емотивном стању оне налазе имајући у виду судбину коју су доживеле од партнера са којим су живеле, али и због проблема са којима су се сусретале тражећи помоћ од институција система, као и због неизвесне будућности која чека њих и њихову децу.

Када је реч о активностима Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, свакакао да ће питање борбе против насиља над женама бити у врху наших приоритета. Одбор ће своје активности усклађивати са законодавним активностима Владе Србије, али ће и кроз контролну функцију пратити поступање свих надлежних органа у имплементацији усвојених закона.У том послу, користићемо све механизме који нам стоје на располагању, а посебно бих нагласио сарадњу са Заштитником грађана и Повереником за заштиту равноправности, као и са организацијама цивилног друштва.

Међутим, у спровођењу свих наших активности, морамо да пођемо од тога да на жалост у нашем друштву, жене и мушкарци и даље нису изједначени у својим правима, пре свега када је реч о њиховом положају на тржишту рада и њиховом економском оснаживању. Охрабрује чињеница што је буџетским прописима за 2016. годину први пут уведен појам родног буџетирања у наш буџетски систем, као и да су усвојени поједини амандмани Женске парламентарне мреже којима се принцип родног буџетирања прецизира и конкретизује. Поред тога, истакао бих да су сви проблеми са којима се жене данас сусрећу још израженији када је реч о женама у руралним срединама, као и женама које су истовремено и припаднице „друштвено рањивих“ група,  као што су то  на пример Ромкиње и  жене са инвалидитетом, те посебне мере треба усмерити на те угрожене групе.

Свесни смо финансијске ситуације у којој се налазимо, као  и да ефиаксна борба против  породичног насиља захтева и посебне системе подршке и заштите жртава, што подразумва и одеђена финансијска средства. Међутим,  борба против насиља над женама и породичног насиља мора бити наш приоритет и Народна скупштина и овај одбор ће се овим питањима посебно бавити и у наредном периоду.

Коментари

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Следећи

Хитност у одлучивању о мерама за обезбеђење присуства окривљеног као вид заштите жртава из члана 4 Закона о спречавању насиља у породици

Хитност у одлучивању о мерама за обезбеђење присуства окривљеног као вид заштите жртава из члана 4 Закона о спречавању насиља у породици