Хитност у одлучивању о мерама за обезбеђење присуства окривљеног као вид заштите жртава из члана 4 Закона о спречавању насиља у породици

Аутор блога: Горјана Мирчић Чалуковић

 

Чланом 23 Закона о спречавању насиља у породици предвиђено је да је „у кривичном поступку који се води за кривична дела одређена овим законом, суд  дужан да у року од 24 часа одлучи о предлогу јавног тужиоца за одређивање мере забране приближавања, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места, мере забране напуштања боравишта и мере забрана напуштања стана„.

 

Овим чланом одређен је рок за доношење одлуке од стране суда по предлогу јавног тужиоца  за мере које су предвиђене Закоником о кривичном поступку и имплементиране у Закон о спречавању насиља у породици. Одређивањем рока у коме је суд дужан да донесе своју одлуку, практично је наметнута и обавеза јавном тужиоцу да стави предлог за одређивање неке од три мере предвиђене Закоником о кривичном поступку и то меру Забране приближавања, састајања и комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места у смислу одредбе чл. 197 и 198 Законика о кривичном поступку, меру Забране напуштања боравишта у смислу члана 199 и 200 ЗКП-а и меру Забране напуштања стана у смислу одредбе члана 208 и 209 ЗКП-а, под два услова, под условом да је реч о кривичном поступку који се води против окривљеног за кривична дела из чл. 4 ст. 1 Закона о спречавању насиља у породици и под условима који су предвиђени одредбом члана 197, члана 199, и члана 208 Законика о кривичном поступку.

 

С обзиром на то да је у пракси неких Основних судова примећено да се решења којима се окривљеном одређује мера Забрана приближавања, састајања и комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места доноси без уношења упозорења које је предвиђено одредбом чл. 198 ст. 3 ЗКП-а, односно у изреку решења се не уноси да се према осумњиченом може одредити тежа мера из чл. 188 ЗКП-а уколико прекрши одређену забрану, у наставку текста дајемо пример предлога за одређивање ове мере.                            

 

На овом месту, требало би истаћи да иако Законик о кривичном поступку у члану 197 ст. 2 наводи да суд може осумњиченом наложити да се повремено јавља полицији, целисходно је у предлог за одређивање мере из чл. 197 ЗКП-а ( као у датом примеру), а затим и у изреку решења унети овај налог према осумњиченом и обавезати га да се јавља надлежној полицијској станици сходно одредби чл. 197 ст. 2 ЗКП-а.

 

Ово из разлога што је тиме осумњиченом још једном скренута пажња да је држава та која врши надзор над њим и да је за поступање државних органа, полиције, тужилаштва и суда потпуно ирелевантан став оштећеног/е  у смислу кривичног гоњења и последица које наступају у односу на њега уколико прекрши забрану која му је одређена решењем суда. Ово се може тумачити и као превентивно деловање према осумњиченом да и сам схвати последице вођења најрепресивнијег поступка према њему – кривичног поступка.

 

У датом примеру – уколико осумњичени Петар Петровић прекрши одређену меру Забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места, имајући у виду да му је иста изречена, јер постоје околности које указују да би осумњичени могао поновити кривично дело, односно учинити кривично дело којим прети, то би му сходно датом упозорењу могла бити одређена  тежа мера у смислу члана 188 ЗКП-а.

 

Уколико би у конкретном случају, сходно одредби члана 189 ст. 1 ЗКП-а, тужилац проценио да би се и мером Забране напуштања стана у смислу одредбе члана 208 ЗКП-а, могла постићи сврха због које се  мера одређује, онда би у предлог којим тражи одређивање ове мере,  јавни тужилац морао тачно предложити и услове под којима ће окривљени боравити у стану. Тужилац би могао предложити и забрану окривљеном да користи телефон и интернет, под претњом одређивања најтеже мере за обезбеђење присутсва окривљеног и за несметано вођења кривичног поступка – притвора, у смислу одредбе члана 210 и 211 ЗКП-а.

 

Овако одређени услови под којима окривљени борави у стану и забрана да користи телефон и интернет морају бити наведени у предлогу тужиоца, а онда и у изреци решења суда уз обавезно упозорење у смислу одредбе члана 209 став 3 ЗКП-а, где ће се осумњичени упозорити да се против њега може одредити притвор, ако прекрши изречену забрану.

 

У овом делу требало би указати и на поједина мишљења која се појављују у пракси, а то је  – да се мера из члана 197. ЗКП-а не може одредити у случајевима када се поступак води по одредбама за скраћени  поступак ( 496. до 520. ЗКП-а), односно када се спроводе одређене доказне радње, него само када је покренут кривични поступак и то у смислу одредбе члана 7. Законика о кривичном поступку, дакле само када је донета наредба о спровођењу истраге,  када је донето решење о одређивању притвора пре подношења оптужног предлога у скраћеном поступку и др.  Овакво мишљење последица је  тумачења одредби које се односе на обезбеђење присуства окривљеног из члана 188. – 209. ЗКП-а  кроз одредбу  члана 7. ЗКП-а, односно тумачење речи „несметано вођење кривичног  поступка“, кроз ову одредбу ( чл. 7.ЗКП-а).

 

Доследном применом оваквог мишљења запали бисмо у апсурдну ситуацију да осумњиченом за кривично дело за које се примењују правила скраћеног поступка не бисмо могли да применимо ни једну меру за обезбеђење присутва окривљеног, дакле ни позив (чл. 191. ЗКП-а), ни довођење (чл. 195. ЗКП-а), ни друге, већ само меру притвора која је једина предвиђена у одредбама које се односе на скраћени поступак и то у члану 497. ЗКП-а.

 

Анализом одредаба које се односе на обезбеђење присуства окривљеног кроз више одредаба оповргава се овакво мишљење. Тако се у члану 188. став 1. ЗКП-а наводи да се „ мере могу предузети према окривљеном….“, а  окривљени  је сходно члану 2 став 1 тачка 2. ЗКП-а „лице ….против кога је поднет оптужни предлог“. Међутим, у члану  2. став 1 тачка 2 ЗКП-а се поред горе наведеног наводи се и да је „ окривљени…….израз који служи као општи  назив за осумњиченог, окривљеног, оптуженог и осуђеног.“.

 

Даљом анализом одредаба  из Главе ХХ,  које се односе на правила за скраћени поступак, а пре свега члана 495. ЗКП-а у коме се наводи  да „….уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно ће се примењивати остале одредбе овог законика.“  То што се  одредбама које регулишу скраћени поступак  предвиђа само притвор и то у члану 497. ЗКП-а, последица је постојања извесних разлике у односу на редован поступак.  Међутим,  уколико се води скраћени поступак, а орган поступка утврди да се сврха може постићи и неком блажом мером од притвора, дужан је  да примени одредбу члана 495.ЗКП-а, што га најпре упућује на члан 189. став 1. ЗКП-а у коме се наводи да  „….орган поступка води рачуна да се не примењује тежа мера, ако се иста сврха може постићи блажом.“, када ће одлучити која је то мера која ће се предузети према окривљеном за обезбеђење његовог присуства, у смислу члана 188 став 1 тачка 1. – 6. ЗКП-а. Одлучујући која је то блажа мера којом се може постићи иста сврха, орган поступка  има основ за примену било које мере предвиђене чланом 188. ЗКП-а, у којима се код свих користи назив „окривљени“ ( на пример  позив, довођење, забрана напуштања боравишта, забрана напуштања стана),  па се тако може одредити и мере из члана 197. ЗКП-а у поступку који се води по одредбама скраћеног поступка.

Подсећам и на то да је ова мера у одређеном обиму постојала и по одредбама раније важећег  Законика о кривичном поступку и била је предвиђена чланом 136. став 11. у вези става 2. ЗКП-а у коме се  у ставу 2. наводило да: „ …..окривљеном може бити забрањено посећивање одређених места или састајање са одређеним лицима или прилажење одређеним лицима, или наложено да се повремено јавља одређеном државном органу….“, а у ставу 11. овог члана да „ се мере могу ….одредити и као самосталне мере, ако су потребне у циљу заштите оштећеног или сведока, спречавања да окривљени утиче на саучеснике или прикриваче, или ако постоји опасност да окривљени доврши започето кривично дело, понови кривично дело, односно учини кривично дело којим прети“, те је њихова примена одавно заживела у пракси многих тужилаштава у земљи.

 

Пример предлога за одређивање мере из чл. 197. ЗКПа:

 

Република Србија

ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО

У _______________

КТ 0000/17

01.06.2017.

 

 

                                                       ХИТНО!!!

ОСНОВНОМ СУДУ У _________

                                                                                           

 

 

На основу чл. 197 и 198 ЗКП-a, стављам

(или на основу чл. 495.  у вези члана 189. ст.1, у вези чл. 197. и 198. ЗКП-а, стављам)

 

П Р Е Д Л О Г

За одређивање  мере

ЗАБРАНЕ ПРИЛАЖЕЊА, САСТАЈАЊА ИЛИ КОМУНИЦИРАЊА СА ОДРЕЂЕНИМ ЛИЦЕМ И ПОСЕЋИВАЊА ОДРЕЂЕНИХ МЕСТА

 

Према:

 

                Осумњиченом Петру Петровићу, од оца Предрага  и мајке Персиде, рођен 00.00.0000. године у _______________, ЈМБГ 0000000000000 са пребивалиштем у ____________, Ул. ____________ бр.___, против кога се води поступак на у предмету КТ бр.0000/16, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело Прогањање  из чл. 138a ст. 1 Кривичног законика.

 

Да суд одреди меру Забране приближавања, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места

 

и то приближавање, састајање и комуницирања са оштећеном Јеленом Јовановић, ЈМБГ 0000000000000, од оца Јована и мајке Јоване, дев. Јевтић, рођене 00.00.0000. године у ______________, са пребивалиштем у _______________, ул. _____________ број ___, те посећивање одређених места и то куће на адреси пребивалишта оштећене у _______________, ул. _____________ број ___,

 

јер постоје околности које указују да би осумњичени могао поновити кривично дело, односно учинити кривично дело којим прети.

 

Предлажемо да мера Забрана приближавања, састајања и комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места траје док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, те да се осумњичени упозори у смислу одредбе чл. 198 ст. 3 ЗКП, да се према њему може одредити тежа мера из чл. 188 ЗКП, ако прекрши изречену забрану.

 

                Истовремено на основу члана 197. став 2 ЗКП-а предлажемо да се осумњиченом Петру Петровићу наложи да се сваког понедељка у месецу јавља надлежној ПС _________, почев од дана доношења решења, па надаље док је мера на снази, а најдуже до правноснажности пресуде, у смислу одредбе чл. 198 ст. 4 ЗКП-а.

 

Р А З Л О З И

 

Против осумњиченог Петра Петровића се води поступак у предмету КТ бр.0000/00, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело Прогањање из чл. 138а ст. 1 Кривичног законика.

 

Из кривичне пријаве и прилога који су уз њу достављени, као и из до сада прикупљених доказа, те из исказа оштећене Јелене Јовановић који је дала на записнику о испитивању сведока од 01.06.2017. године, те прилога које је доставила, утврђује се да су она и осумњичени били у вези три године, да је након раскида наставио да је узнемирава, добијала је дневно и до 100 порука, рекао јој је да је купио пиштољ, чекао ју је испред зграде и то буквално свакодневно и дању и ноћу, када је поднела пријаву дошао  је у читаоницу  и тражио да  повуче пријаву. У порукама јој је говорио да јој спрема пакао, зато хоће да је гази док га не замоли да престане, говорио је да је она крива за све и да ће сада он да наступи, да ће да је и даље уходи, да ће да је чека док год се не појави, да ће је малтретирати, да док је он жив другог мушкарца, дечка, неће имати, једино два метра испод земље, те да је чак,  и након саслушања  пред замеником јавног тужиоца, позвао оштећену и  тражио да повуче кривичну пријаву, а какво понашање осумњиченог, које траје неколико година уназад,  код оштећене изазвало страх, због чега нигде не излази сама, односно то увек чини у пратњи других лица.

 

Сходно наведеном, сматрамо да је предлог за одређивање мере Забрана приближавања, састајања и комуницирања са одређеним лицем и посећивања одређених места од стране судије за претходни поступак  Основног суда у ____________ према осумњиченом Петру Петровићу, а у односу на оштећену Јелену Јовановић, основан.

                                                                 ЗАМЕНИК  ЈАВНОГ ТУЖИОЦА

Коментари

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Претходни

О насиљу у породици

О насиљу у породици