Hitnost u odlučivanju o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog kao vid zaštite žrtava iz člana 4 Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Autor bloga: Gorjana Mirčić Čaluković

 

Članom 23 Zakona o sprečavanju nasilja u porodici predviđeno je da je „u krivičnom postupku koji se vodi za krivična dela određena ovim zakonom, sud dužan da u roku od 24 časa odluči o predlogu javnog tužioca za određivanje mere zabrane približavanja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta, mere zabrane napuštanja boravišta i mere zabrana napuštanja stana„.

Ovim članom određen je rok za donošenje odluke od strane suda po predlogu javnog tužioca za mere koje su predviđene Zakonikom o krivičnom postupku i implementirane u Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Određivanjem roka u kome je sud dužan da donese svoju odluku, praktično je nametnuta i obaveza javnom tužiocu da stavi predlog za određivanje neke od tri mere predviđene Zakonikom o krivičnom postupku i to meru Zabrane približavanja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta u smislu odredbe čl. 197 i 198 Zakonika o krivičnom postupku, meru Zabrane napuštanja boravišta u smislu člana 199 i 200 ZKP-a i meru Zabrane napuštanja stana u smislu odredbe člana 208 i 209 ZKP-a, pod dva uslova, pod uslovom da je reč o krivičnom postupku koji se vodi protiv okrivljenog za krivična dela iz čl. 4 st. 1 Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i pod uslovima koji su predviđeni odredbom člana 197, člana 199, i člana 208 Zakonika o krivičnom postupku.

S obzirom na to da je u praksi nekih Osnovnih sudova primećeno da se rešenja kojima se okrivljenom određuje mera Zabrana približavanja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta donosi bez unošenja upozorenja koje je predviđeno odredbom čl. 198 st. 3 ZKP-a, odnosno u izreku rešenja se ne unosi da se prema osumnjičenom može odrediti teža mera iz čl. 188 ZKP-a ukoliko prekrši određenu zabranu, u nastavku teksta dajemo primer predloga za određivanje ove mere.

Na ovom mestu, trebalo bi istaći da iako Zakonik o krivičnom postupku u članu 197 st. 2 navodi da sud može osumnjičenom naložiti da se povremeno javlja policiji, celishodno je u predlog za određivanje mere iz čl. 197 ZKP-a ( kao u datom primeru), a zatim i u izreku rešenja uneti ovaj nalog prema osumnjičenom i obavezati ga da se javlja nadležnoj policijskoj stanici shodno odredbi čl. 197 st. 2 ZKP-a.

Ovo iz razloga što je time osumnjičenom još jednom skrenuta pažnja da je država ta koja vrši nadzor nad njim i da je za postupanje državnih organa, policije, tužilaštva i suda potpuno irelevantan stav oštećenog/e u smislu krivičnog gonjenja i posledica koje nastupaju u odnosu na njega ukoliko prekrši zabranu koja mu je određena rešenjem suda. Ovo se može tumačiti i kao preventivno delovanje prema osumnjičenom da i sam shvati posledice vođenja najrepresivnijeg postupka prema njemu – krivičnog postupka.

U datom primeru – ukoliko osumnjičeni Petar Petrović prekrši određenu meru Zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta, imajući u vidu da mu je ista izrečena, jer postoje okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni mogao ponoviti krivično delo, odnosno učiniti krivično delo kojim preti, to bi mu shodno datom upozorenju mogla biti određena teža mera u smislu člana 188 ZKP-a.

Ukoliko bi u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 189 st. 1 ZKP-a, tužilac procenio da bi se i merom Zabrane napuštanja stana u smislu odredbe člana 208 ZKP-a, mogla postići svrha zbog koje se mera određuje, onda bi u predlog kojim traži određivanje ove mere, javni tužilac morao tačno predložiti i uslove pod kojima će okrivljeni boraviti u stanu. Tužilac bi mogao predložiti i zabranu okrivljenom da koristi telefon i internet, pod pretnjom određivanja najteže mere za obezbeđenje prisutsva okrivljenog i za nesmetano vođenja krivičnog postupka – pritvora, u smislu odredbe člana 210 i 211 ZKP-a.

Ovako određeni uslovi pod kojima okrivljeni boravi u stanu i zabrana da koristi telefon i internet moraju biti navedeni u predlogu tužioca, a onda i u izreci rešenja suda uz obavezno upozorenje u smislu odredbe člana 209 stav 3 ZKP-a, gde će se osumnjičeni upozoriti da se protiv njega može odrediti pritvor, ako prekrši izrečenu zabranu.

U ovom delu trebalo bi ukazati i na pojedina mišljenja koja se pojavljuju u praksi, a to je – da se mera iz člana 197. ZKP-a ne može odrediti u slučajevima kada se postupak vodi po odredbama za skraćeni postupak ( 496. do 520. ZKP-a), odnosno kada se sprovode određene dokazne radnje, nego samo kada je pokrenut krivični postupak i to u smislu odredbe člana 7. Zakonika o krivičnom postupku, dakle samo kada je doneta naredba o sprovođenju istrage, kada je doneto rešenje o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku i dr. Ovakvo mišljenje posledica je tumačenja odredbi koje se odnose na obezbeđenje prisustva okrivljenog iz člana 188. – 209. ZKP-a kroz odredbu člana 7. ZKP-a, odnosno tumačenje reči „nesmetano vođenje krivičnog postupka“, kroz ovu odredbu ( čl. 7.ZKP-a).

Doslednom primenom ovakvog mišljenja zapali bismo u apsurdnu situaciju da osumnjičenom za krivično delo za koje se primenjuju pravila skraćenog postupka ne bismo mogli da primenimo ni jednu meru za obezbeđenje prisutva okrivljenog, dakle ni poziv (čl. 191. ZKP-a), ni dovođenje (čl. 195. ZKP-a), ni druge, već samo meru pritvora koja je jedina predviđena u odredbama koje se odnose na skraćeni postupak i to u članu 497. ZKP-a.

Analizom odredaba koje se odnose na obezbeđenje prisustva okrivljenog kroz više odredaba opovrgava se ovakvo mišljenje. Tako se u članu 188. stav 1. ZKP-a navodi da se „ mere mogu preduzeti prema okrivljenom….“, a okrivljeni je shodno članu 2 stav 1 tačka 2. ZKP-a „lice ….protiv koga je podnet optužni predlog“. Međutim, u članu 2. stav 1 tačka 2 ZKP-a se pored gore navedenog navodi se i da je „ okrivljeni…….izraz koji služi kao opšti naziv za osumnjičenog, okrivljenog, optuženog i osuđenog.“.

Daljom analizom odredaba iz Glave HH, koje se odnose na pravila za skraćeni postupak, a pre svega člana 495. ZKP-a u kome se navodi da „….ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.“ To što se odredbama koje regulišu skraćeni postupak predviđa samo pritvor i to u članu 497. ZKP-a, posledica je postojanja izvesnih razlike u odnosu na redovan postupak. Međutim, ukoliko se vodi skraćeni postupak, a organ postupka utvrdi da se svrha može postići i nekom blažom merom od pritvora, dužan je da primeni odredbu člana 495.ZKP-a, što ga najpre upućuje na član 189. stav 1. ZKP-a u kome se navodi da „….organ postupka vodi računa da se ne primenjuje teža mera, ako se ista svrha može postići blažom.“, kada će odlučiti koja je to mera koja će se preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva, u smislu člana 188 stav 1 tačka 1. – 6. ZKP-a. Odlučujući koja je to blaža mera kojom se može postići ista svrha, organ postupka ima osnov za primenu bilo koje mere predviđene članom 188. ZKP-a, u kojima se kod svih koristi naziv „okrivljeni“ ( na primer poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, zabrana napuštanja stana), pa se tako može odrediti i mere iz člana 197. ZKP-a u postupku koji se vodi po odredbama skraćenog postupka.

Podsećam i na to da je ova mera u određenom obimu postojala i po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku i bila je predviđena članom 136. stav 11. u vezi stava 2. ZKP-a u kome se u stavu 2. navodilo da: „ …..okrivljenom može biti zabranjeno posećivanje određenih mesta ili sastajanje sa određenim licima ili prilaženje određenim licima, ili naloženo da se povremeno javlja određenom državnom organu….“, a u stavu 11. ovog člana da „ se mere mogu ….odrediti i kao samostalne mere, ako su potrebne u cilju zaštite oštećenog ili svedoka, sprečavanja da okrivljeni utiče na saučesnike ili prikrivače, ili ako postoji opasnost da okrivljeni dovrši započeto krivično delo, ponovi krivično delo, odnosno učini krivično delo kojim preti“, te je njihova primena odavno zaživela u praksi mnogih tužilaštava u zemlji.

Primer predloga za određivanje mere iz čl. 197. ZKPa:

Republika Srbija

OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO

U _______________

KT 0000/17

01.06.2017.

HITNO!!!

OSNOVNOM SUDU U _________

Na osnovu čl. 197 i 198 ZKP-a, stavljam

(ili na osnovu čl. 495. u vezi člana 189. st.1, u vezi čl. 197. i 198. ZKP-a, stavljam)

P R E D L O G

Za određivanje mere

ZABRANE PRILAŽENjA, SASTAJANjA ILI KOMUNICIRANjA SA ODREĐENIM LICEM I POSEĆIVANjA ODREĐENIH MESTA

Prema:

Osumnjičenom Petru Petroviću, od oca Predraga i majke Perside, rođen 00.00.0000. godine u _______________, JMBG 0000000000000 sa prebivalištem u ____________, Ul. ____________ br.___, protiv koga se vodi postupak na u predmetu KT br.0000/16, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo Proganjanje iz čl. 138a st. 1 Krivičnog zakonika.

Da sud odredi meru Zabrane približavanja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta

i to približavanje, sastajanje i komuniciranja sa oštećenom Jelenom Jovanović, JMBG 0000000000000, od oca Jovana i majke Jovane, dev. Jevtić, rođene 00.00.0000. godine u ______________, sa prebivalištem u _______________, ul. _____________ broj ___, te posećivanje određenih mesta i to kuće na adresi prebivališta oštećene u _______________, ul. _____________ broj ___,

jer postoje okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni mogao ponoviti krivično delo, odnosno učiniti krivično delo kojim preti.

Predlažemo da mera Zabrana približavanja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta traje dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, te da se osumnjičeni upozori u smislu odredbe čl. 198 st. 3 ZKP, da se prema njemu može odrediti teža mera iz čl. 188 ZKP, ako prekrši izrečenu zabranu.

Istovremeno na osnovu člana 197. stav 2 ZKP-a predlažemo da se osumnjičenom Petru Petroviću naloži da se svakog ponedeljka u mesecu javlja nadležnoj PS _________, počev od dana donošenja rešenja, pa nadalje dok je mera na snazi, a najduže do pravnosnažnosti presude, u smislu odredbe čl. 198 st. 4 ZKP-a.

R A Z L O Z I

Protiv osumnjičenog Petra Petrovića se vodi postupak u predmetu KT br.0000/00, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo Proganjanje iz čl. 138a st. 1 Krivičnog zakonika.

Iz krivične prijave i priloga koji su uz nju dostavljeni, kao i iz do sada prikupljenih dokaza, te iz iskaza oštećene Jelene Jovanović koji je dala na zapisniku o ispitivanju svedoka od 01.06.2017. godine, te priloga koje je dostavila, utvrđuje se da su ona i osumnjičeni bili u vezi tri godine, da je nakon raskida nastavio da je uznemirava, dobijala je dnevno i do 100 poruka, rekao joj je da je kupio pištolj, čekao ju je ispred zgrade i to bukvalno svakodnevno i danju i noću, kada je podnela prijavu došao je u čitaonicu i tražio da povuče prijavu. U porukama joj je govorio da joj sprema pakao, zato hoće da je gazi dok ga ne zamoli da prestane, govorio je da je ona kriva za sve i da će sada on da nastupi, da će da je i dalje uhodi, da će da je čeka dok god se ne pojavi, da će je maltretirati, da dok je on živ drugog muškarca, dečka, neće imati, jedino dva metra ispod zemlje, te da je čak, i nakon saslušanja pred zamenikom javnog tužioca, pozvao oštećenu i tražio da povuče krivičnu prijavu, a kakvo ponašanje osumnjičenog, koje traje nekoliko godina unazad, kod oštećene izazvalo strah, zbog čega nigde ne izlazi sama, odnosno to uvek čini u pratnji drugih lica.

Shodno navedenom, smatramo da je predlog za određivanje mere Zabrana približavanja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta od strane sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u ____________ prema osumnjičenom Petru Petroviću, a u odnosu na oštećenu Jelenu Jovanović, osnovan.

ZAMENIK JAVNOG TUŽIOCA

Komentari

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Prethodni

O nasilju u porodici

O nasilju u porodici