O nasilju u porodici

Autor bloga: Meho Omerović

predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Srbije

Nasilje nad ženama i porodično nasilje je najteža posledica neravnoteže moći između žena i muškaraca. Za suzbijanje nasilja nad ženama veoma je važno obezbediti efikasan zakonodavni okvir, ali je još važnije obezbediti njegovo efikasno sprovođenje.

Kada je reč o zaštiti od porodičnog nasilja, kažnjavanje počinioca i zaštita žrtava su naši prioriteti, ali pre toga bih istakao da je važno preduzimati preventivne mere i otklanjati uzroke ove pojave. To podrazumeva  jačanje svesti javnosti i pojedinaca i preduzimanje efikasnijih mera da se položaj žena unapredi u svim oblastima, kao i jačanje institucija koje se bave ovim problemom.

Međunarodne konvencije koje regulišu pitanja rodne ravnopravnosti i borbe protiv nasilja nad ženama daju jasne smernice državama potpisnicama kako da ove ciljeve što pre ostvare. Njihovom ratifikacijom, one predstavljaju i našu obavezu da uskladimo svoje zakonodavstvo, ali i da unapredimo praksu u primeni tih standarda.

Policija, sudovi, tužilaštva i centri za socijalni rad su ključne institucije u sprečavanju i kažnjavanju porodičnog nasilja. Stoga su propisi koji regulišu njihovo postupanje, (Krivični zakonik, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o policiji i Porodični zakon) od izuzetne važnosti za uspešnu borbu protiv porodičnog nasilja. Takođe, važno je pomenuti i zdravstvene ustanove i lokalne mehanizme za rodnu ravnpravnost. Sve institucije sistema koje su uključene u zaštitu žena od nasilja postupaju u skladu sa Opštim protokolom koji predstavlja okvir za koordinisanu akciju nadležnih organa u prevenciji nasilja nad ženama i zaštiti žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, kao i u skladu sa posebnim protokolima za postupanje. Protokoli su od momenta kada su usvojeni do danas, uticali na to da se unapredi saradnja i koordinisani odgovor na porodično nasilje. Međutim, velik broj slučajeva porodičnog nasilja govori o tome da postojeći zakonski okvir i protokoli nisu dovoljan osnov za postupanje nadležnih institucija u sprečavanju porodičnog nasilja.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine  je u prethodna dva saziva Narodne skpštine imao niz aktivnosti,  održavali smo sednice u gotovo svim krajevima Republike Srbije kako bismo se upozali sa problemima na terenu i čuli konkretne predloge predstavnika insitucija koje su nadležne da rešavaju konkretne slučajeve porodičnog nasilja. Tom prilikom smo mogli zaključiti da su sve pomenute institucije svesne svoje uloge i potrebe međusobne saradnje u konkretnim slučajevima. Puno toga je učinjeno kako bi se obučili policijski službenici, od prepoznavanja nasilja i shvatanja faza kroz koje žrtva prolazi do razumevanja položaja moći i kontrole. Centri za socijalni rad su razvili posebne metode rada, a to je konferencija slučaja. Upoznali smo se sa „Zrenjaninskim modelom“  saradnje između tužilaštva, policije i centra za socijalni rad.

Međutim, i dalje postoji puno problema i broj žrtava nasilja nad ženama i porodičnog nasilja je i dalje izuzetno velik. O problemima smo imali prilike da čujemo ne samo od žena koje su bile žrtve nasilja i organizacija koje se bave njihovom zaštiitom žena, već i od samih predstavnika institucija koje postupaju u skladu sa navedenim zakonima i protokolima. Upravo oni su nam ukazali  na određene probleme u zaknodavnom okviru i međusobnoj neusklađenosti određenih propisa.

Posebno su potresna iskustva žena koje su smeštene u sigurnu kuću. Bili smo u prilici da se na žalost uverimo u kakvom se emotivnom stanju one nalaze imajući u vidu sudbinu koju su doživele od partnera sa kojim su živele, ali i zbog problema sa kojima su se susretale tražeći pomoć od institucija sistema, kao i zbog neizvesne budućnosti koja čeka njih i njihovu decu.

Kada je reč o aktivnostima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, svakakao da će pitanje borbe protiv nasilja nad ženama biti u vrhu naših prioriteta. Odbor će svoje aktivnosti usklađivati sa zakonodavnim aktivnostima Vlade Srbije, ali će i kroz kontrolnu funkciju pratiti postupanje svih nadležnih organa u implementaciji usvojenih zakona.U tom poslu, koristićemo sve mehanizme koji nam stoje na raspolaganju, a posebno bih naglasio saradnju sa Zaštitnikom građana i Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, kao i sa organizacijama civilnog društva.

Međutim, u sprovođenju svih naših aktivnosti, moramo da pođemo od toga da na žalost u našem društvu, žene i muškarci i dalje nisu izjednačeni u svojim pravima, pre svega kada je reč o njihovom položaju na tržištu rada i njihovom ekonomskom osnaživanju. Ohrabruje činjenica što je budžetskim propisima za 2016. godinu prvi put uveden pojam rodnog budžetiranja u naš budžetski sistem, kao i da su usvojeni pojedini amandmani Ženske parlamentarne mreže kojima se princip rodnog budžetiranja precizira i konkretizuje. Pored toga, istakao bih da su svi problemi sa kojima se žene danas susreću još izraženiji kada je reč o ženama u ruralnim sredinama, kao i ženama koje su istovremeno i pripadnice „društveno ranjivih“ grupa,  kao što su to  na primer Romkinje i  žene sa invaliditetom, te posebne mere treba usmeriti na te ugrožene grupe.

Svesni smo finansijske situacije u kojoj se nalazimo, kao i da efiaksna borba protiv  porodičnog nasilja zahteva i posebne sisteme podrške i zaštite žrtava, što podrazumva i određena finansijska sredstva. Međutim,  borba protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja mora biti naš prioritet i Narodna skupština i ovaj odbor će se ovim pitanjima posebno baviti i u narednom periodu.

Komentari

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Sledeći

Hitnost u odlučivanju o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog kao vid zaštite žrtava iz člana 4 Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Hitnost u odlučivanju o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog kao vid zaštite žrtava iz člana 4 Zakona o sprečavanju nasilja u porodici