Regions et Départements

La France est divisée en régions, qui sont ensuite divisées en départements. On en compte 96 au total hors DOM-TOM. Chaque département a un numéro unique, qui est utilisé pour de nombreuses raisons administratives, telles que les plaques d’immatriculation des véhicules, les codes postaux, mais pas les numéros de téléphone. Si vous voyez une voiture dont les deux derniers chiffres sont 06, c’est qu’elle vient des “Alpes Maritimes” dans le sud de la France. Si vous envoyez une carte postale à quelqu’un à Paris, le code postal serait 75000.

Après la Révolution française, le pays était à l’origine divisé en 82 départements, car la population a augmenté et pour des raisons administratives certains d’entre eux ont été divisés en zones plus petites (surtout près de Paris).

Si vous voulez voir où se trouve chaque département, utilisez la carte des départements , ou consultez les différentes images de la carte avec les contours, les contours et les versions colorées.

Une liste complète par ordre alphabétique indiquant le numéro, le nom et une brève description
N° Department Capital Region
(since 2016) Region
(before 2016)
1 Ain Bourg en Bresse Auvergne Rhône-Alpes Rhone Alpes
2 Aisne Laon Hauts-de-France Picardie
3 Allier Vichy Auvergne Rhône-Alpes Auvergne
4 Alpes de Haute Provence Digne Provence-Alpes-Côte d’Azur Provence-Alpes-Côte d’Azur
6 Alpes Maritimes Nice Provence-Alpes-Côte d’Azur Provence-Alpes-Côte d’Azur
7 Ardèche Privas Auvergne Rhône-Alpes Rhone Alpes
8 Ardennes Charleville-Mézièes Grand Est Champagne-Ardenne
9 Ariège Foix Occitaine Midi-Pyrénées
10 Aube Troyes Grand Est Champagne-Ardenne
11 Aude Carcassonne Occitaine Languedoc-Roussillon
12 Aveyron Rodez Occitaine Midi-Pyrénées
67 Bas Rhin Strasbourg Grand Est Alsace
13 Bouches du Rhône Marseille Occitaine Provence-Alpes-Côte d’Azur
14 Calvados Caen Normandie Basse-Normandie
15 Cantal Aurillac Auvergne Rhône-Alpes Auvergne
16 Charente Angoulême Nouvelle-Aquitaine Poitou-Charentes
17 Charente Maritime La Rochelle Nouvelle-Aquitaine Poitou-Charentes
18 Cher Bourges Centre Val de Loire Centre
19 Corrèze Brive Nouvelle-Aquitaine Limousin
2a Corse du Sud Ajaccio Corse Corse
21 Cote d’Or Dijon Bourgogne Franche-Comté Bourgogne
22 Cotes d’Armor Saint Brieuc Bretagne Bretagne
23 Creuse Guéret Nouvelle-Aquitaine Limousin
79 Deux Sèvres Niort Poitou-Charentes Nouvelle-Aquitaine
24 Dordogne Périgueux Nouvelle-Aquitaine Aquitaine
25 Doubs Besançon Bourgogne Franche-Comté Franche-Comté
26 Drôme Valence Auvergne Rhône-Alpes Rhone Alpes
91 Essonne Evry Île-de-France Île-de-France
27 Eure Evreux Normandie Upper-Normandy
28 Eure et Loir Chartres Centre Val de Loire Centre
29 Finistère Brest Bretagne Bretagne
30 Gard Nîmes Occitaine Languedoc-Roussillon
32 Gers Auch Occitaine Midi-Pyrénées
33 Gironde Bordeaux Nouvelle-Aquitaine Aquitaine
68 Haut Rhin Colmar Grand Est Alsace
2b Haute Corse Bastia Corse Corse
31 Haute Garonne Toulouse Occitaine Midi-Pyrénées
43 Haute Loire Le Puy Auvergne Rhône-Alpes Auvergne
52 Haute Marne Chaumont Grand Est Champagne-Ardenne
74 Haute Savoie Annecy Auvergne Rhône-Alpes Rhone Alpes
87 Haute Vienne Limoges Nouvelle-Aquitaine Limousin
5 Hautes Alpes Gap Provence-Alpes-Côte d’Azur Provence-Alpes-Côte d’Azur
65 Hautes Pyrénées Tarbes Occitaine Midi-Pyrénées
92 Hauts de Seine Nanterre Île-de-France Île-de-France
34 Hérault Montpellier Occitaine Languedoc-Roussillon
35 Ille et Vilaine Rennes Bretagne Bretagne
36 Indre Châteauroux Centre Val de Loire Centre
37 Indre et Loire Tours Centre Val de Loire Centre
38 Isère Grenoble Auvergne Rhône-Alpes Rhone Alpes
39 Jura Lons le Saunier Bourgogne Franche-Comté Franche-Comté
40 Landes Mont de Marsan Nouvelle-Aquitaine Aquitaine
42 Loire Saint Etienne Auvergne Rhône-Alpes Rhone Alpes
44 Loire Atlantique Nantes Pays-de-la-Loire Pays-de-la-Loire
41 Loir et Cher Blois Centre Val de Loire Centre
45 Loiret Orléans Centre Val de Loire Centre
46 Lot Cahors Occitaine Midi-Pyrénées
47 Lot et Garonne Agen Nouvelle-Aquitaine Aquitaine
48 Lozère Mende Occitaine Languedoc-Roussillon
49 Maine et Loire Angers Pays-de-la-Loire Pays-de-la-Loire
50 Manche Saint-Lô Normandie Basse-Normandie
51 Marne Reims Grand Est Champagne-Ardenne
53 Mayenne Laval Pays-de-la-Loire Pays-de-la-Loire
54 Meurthe et Moselle Nancy Grand Est Lorraine
55 Meuse Bar le Duc Grand Est Lorraine
56 Morbihan Vannes Bretagne Bretagne
57 Moselle Metz Grand Est Lorraine
58 Nièvre Nevers Bourgogne Franche-Comté Bourgogne
59 Nord Lille Hauts-de-France Nord-Pas-de-Calais
60 Oise Beauvais Hauts-de-France Picardie
61 Orne Alençon Normandie Basse-Normandie
75 Paris Paris Île-de-France Île-de-France
62 Pas de Calais Arras Hauts-de-France Nord-Pas-de-Calais
63 Puy de Dôme Clermont-Ferrand Auvergne Rhône-Alpes Auvergne
64 Pyrénées Atlantiques Pau Nouvelle-Aquitaine Aquitaine
66 Pyrénées Orientales Perpignan Occitaine Languedoc-Roussillon
69 Rhône Lyon Auvergne Rhône-Alpes Rhone Alpes
69M Métropole de Lyon Lyon Auvergne Rhône-Alpes Rhone Alpes
71 Saône et Loire Macon Bourgogne Franche-Comté Bourgogne
70 Haute Saône Vesoul Bourgogne Franche-Comté Franche-Comté
72 Sarthe Le Mans Pays-de-la-Loire Pays-de-la-Loire
73 Savoie Savoie : 73 Auvergne Rhône-Alpes Rhone Alpes
77 Seine et Marne Melun Île-de-France Île-de-France
76 Seine Maritime Rouen Normandie Upper-Normandy
93 Seine Saint Denis Bobigny Île-de-France Île-de-France
80 Somme Amiens Hauts-de-France Picardie
81 Tarn Albi Occitaine Midi-Pyrénées
82 Tarn et Garonne Montauban Occitaine Midi-Pyrénées
90 Territoire de Belfort Belfort Bourgogne Franche-Comté Franche-Comté
95 Val d’Oise Pontoise Île-de-France Île-de-France
94 Val de Marne Créteil Île-de-France Île-de-France
83 Var Toulon Provence-Alpes-Côte d’Azur Provence-Alpes-Côte d’Azur
84 Vaucluse Avignon Provence-Alpes-Côte d’Azur Provence-Alpes-Côte d’Azur
85 Vendée La Roche sur Yon Pays-de-la-Loire Pays-de-la-Loire
86 Vienne Poitiers Nouvelle-Aquitaine Poitou-Charentes
88 Vosges Epinal Grand Est Lorraine
89 Yonne Auxerre Bourgogne Franche-Comté Bourgogne
78 Yvelines Versailles Île-de-France Île-de-France

Combien de régions y a-t-il en France ?

Réponse : A partir du 1er janvier 2016,
la France métropolitaine étant désormais divisée en 13 + 5 régions administratives d’outre-mer , le gouvernement s’est mis d’accord sur une réorganisation administrative majeure du pays.

Réponse : Jusqu’au 31 décembre 2015,
la France métropolitaine est divisée en 22 + 5 régions administratives d’outre-mer .

Chaque région est divisée en différents “départements”, et chaque “département” est divisé en “cantons”

Les 13 régions de France métropolitaine (à partir de janvier 2016)
Nom Capital Informations
Grand Est Strasbourg Fusion of Alsace-Lorraine and Champagne-Ardenne
Nouvelle-Aquitaine Bordeaux Fusion of 3 regions Aquitaine, Limousin and Poitou-Charentes
Auvergne Rhône-Alpes Lyon Fusion de l’Auvergne et de la Rhône-Alpes
Bretagne Rennes Inchangé, Bretagne
Bourgogne Franche-Comté Dijon Fusion of Burgundy and the Franche-Comte
Centre Val de Loire Orléans Seul le nom a été modifié
Corse Ajaccio la Corse
Occitaine Toulouse Fusion of Languedoc-Roussillon and Midi-Pyrénées
Normandie Rouen Normandy, fusion of Basse-Normandie and Haute-Normandie
Hauts-de-France Lille Fusion of Nord-Pas-de-Calais and the Picardie
Île-de-France Paris Inchangé
Pays de la Loire Nantes Inchangé
Provence-Alpes-Côte d’Azur Joli Inchangé

Les 22 anciens noms régionaux

Cette liste est conservée à titre de référence et date d’avant janvier 2019

Cliquez sur le nom de la région pour plus d’informations, chaque lien ouvre une page présentant des cartes, des photos et d’autres informations.

Les 22 régions de France (jusqu’au 31 décembre 2015)
Anglais orthographe française
Alsace Alsace
Aquitaine Aquitaine
Auvergne Auvergne
Bretagne Bretagne
Bourgogne Bourgogne
Centre Centre
Champagne-Ardenne Champagne-Ardenne
la Corse Corse
Franche-comte Franche-Comté
Languedoc-Roussillon Languedoc-Roussillon
Limousin Limousin
Lorraine Lorraine
Basse-Normandie Basse-Normandie
Midi-Pyrenees Midi-Pyrénées
North-Calais Nord-Pas-de-Calais
Paris-Isle-of-France Île-de-France
Pays-de-la-Loire Pays-de-la-Loire
Picardie Picardie
Poitou-Charentes Poitou-Charentes
Provence-Alpes-Azur Provence-Alpes-Côte d’Azur
Rhone-Alps Rhône-Alpes
Haute-Normandie Haute-Normandie

Faits et chiffres sur la France

Faits et chiffres sur la France et les Français.

La capitale de la France est Paris .

Le drapeau français , informations, histoire et photos.

L’hymne national ( La Marseillaise ) avec une traduction en anglais

Testez vos connaissances générales avec le quiz French Trivia

Informations politiques
La France, est une république, avec une constitution écrite. (5e République)

Président Emmanuel Macron (mandat de 5 ans).
Premier ministre Edouard Philippe

Informations sur les principaux partis politiques , le gouvernement français et les ministères .

Informations géographiques
Le pays est divisé en 22 régions administratives (jusqu’au 31 décembre 2015)

The regions listed in alphabetical are :
Alsace, Aquitaine, Auvergne, Basse-Normandie, Bourgogne, Bretagne, Centre, Champagne-Ardenne, Corse, Franche-Comte, Haute-Normandie, Ile-de-France, Languedoc-Roussillon, Limousin, Lorraine, Midi-Pyrenees, Nord-Pas-de-Calais, Pays de la Loire, Picardie, Poitou-Charentes, Provence-Alpes-Cote d’Azur, Rhone-Alpes.

Le pays est divisé en 13 régions administratives (à partir du 1er janvier 2016)

Chaque région est divisée en « départements » (comtés). Il y a un total de 96 départements (106 en incluant les DOM (Département d’outre-mer) & les TOM (Territoires d’outre-mer) qui sont des départements d’outre-mer).

Il existe 36851 villes et villages en France (DOM compris).

La superficie totale des terres est de 550 000 km². Le point culminant est le Mont Blanc qui culmine à 4 807 mètres d’altitude. Le littoral s’étend sur plus de 5 500 km de long, avec un accès à l’océan Atlantique, à la mer du Nord et à la mer Méditerranée.

Faits sur la France
Il y a 964 356 km de route avec 7 396 km d’« autoroutes » ou autoroutes ;
31 940 km de voies ferrées, 1 268 réservées au TGV. Le système ferroviaire en France est nationalisé et appelé la SNCF (Société Nationale des Chemins de Fer)
Aéroport principal, Charles de Gaule Roisy Paris, secondaire est Orly, Paris.

Le service militaire est désormais aboli, cependant 1 jour d’éducation civile pour les hommes et les femmes à partir de 18 ans est requis.

Les forces sont divisées en Armée, Marine, Armée de l’Air, Gendarmerie Nationale

Monnaie
Jusqu’au 02 janvier 2002, la monnaie était le franc français , il est depuis devenu la monnaie européenne et maintenant l’euro est la monnaie légale.
1 Euro (€) = 100 Euro centimes

Informations, valeur et photos des Francs , anciens taux de change

Histoire
L’histoire de France est compliquée, avec des frontières qui ne cessent de changer, des invasions et des guerres avec les voisins et des migrations de populations vers et depuis divers pays. Le pays a changé de forme et de taille au cours des siècles et même la capitale a changé d’emplacement.

Chronologie historique , décrivant brièvement les principaux événements et dates importantes de la France.

Histoire et chronologie des événements de la Première Guerre mondiale et de la Seconde Guerre mondiale

АКТУЕЛНОСТИ

Састанци група за координацију путем апликације

Помоћ жртвама насиља и током ванредног стања

Размотрено више од 132.000 случајева насиља у породици

У наредном периоду фокус на ширењу свести и континуираној едукацији професионалаца

Члан 7. (Део) Закона о спречавању

насиља у породици
За спречавање насиља у породици и пружање заштите и подршке жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом надлежни су полиција, јавна тужилаштва, судови опште надлежности и прекршајни судови, као надлежни државни органи, и центри за социјални рад, као установе.
Поред надлежних државних органа и центара за социјални рад, у спречавању насиља у породици, преко давања помоћи и обавештавања о насиљу, као и пружању подршке жртвама насиља учествују и друге установе у области дечје, социјалне заштите, образовања, васпитања и здравства…

Član 7. (Deo) Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove.
Pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad, u sprečavanju nasilja u porodici, preko davanja pomoći i obaveštavanja o nasilju, kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva…

Искључи насиље

Публикација (1)Свако мора да буде безбедан у својој породици.
Не смемо да дозволимо да породично насиље постане епидемија нашег друштва.
Држава ће на свеобухватан начин пружити заштиту жртви.
Закон сада прописује непосредну и блиску сарадњу полиције, тужилаштва, судова, центара за социјални рад.
Искључи насиље!

Isključi nasilje

Svako mora da bude bezbedan u svojoj porodici.
Ne smemo da dozvolimo da porodično nasilje postane epidemija našeg društva.
Država će na sveobuhvatan način pružiti zaštitu žrtvi.
Zakon sada propisuje neposrednu i blisku saradnju policije, tužilaštva, sudova, centara za socijalni rad.
Isključi nasilje!

Састанци група за координацију путем апликације
Министарство правде је у циљу унапређења рада група за координацију и сарадњу, које су успостављене на основу Закона о спречавању насиља у породици, препоручило да састанке одржавају путем интернета, а у том циљу додатно је обезбеђено коришћење одговарајуће апликације.

За …

Помоћ жртвама насиља и током ванредног стања
У ситуацији ванредног стања, на жалост, не престаје и насиље у породици. С обзиром на ситуацију у којој се сви налазимо организације цивилног друштва, окупљене у Мрежи жене против насиља нису престале да пружају помоћ и подршку женама жртвама насиља …

Размотрено више од 132.000 случајева насиља у породици
Законом о спречавању насиља у породици предвиђена је обавезна интерсекторска сарадња кроз рад групе за координацију и сарадњу, које су од почетка примене закона размотриле више од 132.000 случајева насиља у породици, изјавила је Горјана Мирчић Чалуковић из Министарства правде …

У наредном периоду фокус на ширењу свести и континуираној едукацији професионалаца
У протеклом периоду унапређен је рад и поступање надлежних институција у борби против насиља над женама, а убудуће је нужно радити на ширењу свести и континуираној едукацији пре свега по питању процене ризика и избора адекватних мера, изјавила је Горјана …

Експерти из Молдавије у посети Министарству правде
Делегација из Молдавије коју је чинило 11 националних експерата, посетила је Министарство правде, у оквиру свог студијског боравка у Србији.

Представница Министарства правде Горјана Мирчић Чалуковић представила је како се у оквиру правосудног система Србије остварује заштита од сексуалног насиља, …

Регионални форум за промоцију Истанбулске конвенције у Тирани
Насиље над женама и девојчицама једно је од најраширенијих кршења људских права и екстремна је манифестација родне неједнакости и системске дискриминације на основу пола, речено је на Другом регионалном форуму за промоцију Истанбулске конвенције на западном Балкану и у Турској, …

Приручник – Зашто морамо заједно против насиља у породици
Одговори на недоумице и дилеме у поступању надлежних институција у циљу заштите и подршке жртава насиља у породици

Зашто морамо заједно против насиља у породици– ПРИРУЧНИК…

Панел посвећен насиљу у породици у склопу Дана права југоисточне Европе
Панел дискусија посвећена насиљу у породици и имплементацији Истанбулске конвенције одржана је у хотелу Метропол Палас, у склопу прве манифестације „Дани права југоисточне Европе“. Представница Министарства правде Горјана Мирчић Чалуковић упознала је присутне са свим мерама заштите које стоје на …

Конференција о борби против насиља над женама и девојчицама ОЕБС-а „Commitment – Data – Action!“ у Бечу
За 22 месеца примене Закона о спречавању насиља у породици размотрено је 88.188 пријављених случајева насиља у породици и израђено 23.176 индивидуалних планова заштите и подршке жртви, указала је представница Министарства правде Горјана Мирчић Чалуковић на Конференцији о борби против …

Жртва насиља увек у фокусу
У фокусу пажње друштвених чинилаца увек мора да буде жртва насиља и неопходно јој је пружити сва неопходна обавештења, међу којима је и оно када починилац насиља излази из затвора или на условни отпуст, с обзиром на то да се …

ЈАВНЕ РАСПРАВЕ

Јавна расправа о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици у Београду
Позивамо вас да присуствујете јавној расправи о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици која ће се одржати у четвртак, 19. маја 2016. године у Палати Србија, сала Београд (Булевар Михајла Пупина бр.2, улаз за представнике медија – источно …

Најава за медије: Јавна расправа о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици у Краљеву
Позивамо вас да присуствујете јавној расправи о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици која ће се одржати у уторак, 17. маја 2016. године у Краљеву, зграда Општине (Трг Јована Сарића 1, свечана сала) са почетком у 12.30 часова.…

Најава: Јавна расправа о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици у Зајечару
Позивамо вас да присуствујете јавној расправи о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици која ће се одржати у среду, 20. априла 2016. године у Зајечару, зграда Градске управе (Трг ослобођења бр.1, велика сала) са почетком у 11 …

Најава: Јавна расправа о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици у Нишу
Позивамо вас да присуствујете јавној расправи о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици која ће се одржати у понедељак, 18. априла 2016. године у Нишу, зграда Универзитета (Универзитетски трг бр.2, велика сала, приземље) са почетком у 11 …

Најава за медије: Јавна расправа о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици у Ваљеву
Позивамо вас да присуствујете јавној расправи о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици која ће се одржати у петак, 15. априла 2016. године у Ваљеву, зграда Вишег јавног тужилаштва (ул. Вука Караџића бр.5, 2. спрат, конференцијска сала) са …

Ефикаснија заштита жртава породичног насиља
Жртве породичног насиља могле би ускоро да буду под већом и ефикаснијом заштитом када буде заживео електронски систем превенције насиља у породици, који у реалном времену прати кретање жртве и насилника и да ли се насилник превише приближио жртви.

Систем, …

Oдржана јавна расправа о Преднацрту закона о насиљу у породици у Новом Саду
Ефикаснији рад надлежних институција основа је новог закона о заштити од насиља у породици.

Преднацрт тог закона ових дана путем јавних расправа представља се јавности.

“Постојећи Закон је непотпун, а главна карактеристика новог је то да насилник неће моћи да …

Најава за медије: Јавна расправа о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици
Позивамо вас да присуствујете јавној расправи о Преднацрту закона о заштити од насиља у породици која ће се одржати у четвртак, 14. априла 2016. године у Градској кући, Свечана сала Града Новог Сада (Трг слободе бр. 1), са почетком у …

Најава за медије: Округли сто о спречавању породичног насиља и насиља над женама

Министарство правде уз подршку Плац пројекта (Policy and Legal Advice Centre) oрганизује сутра, 16. марта 2016. године округли сто на којем ће се говорити о хармонизацији Кривичног законика Републике Србије са одредбама Конвенције Савета Европе о спречавању и борби …

ЧЕСТА ПИТАЊА

На који начин ће државни органи, посебно службеници у надлежним службама за пријаву породичног насиља, бити ефикаснији приликом подношења пријаве за насиље, и какве последице они могу да сносе, уколико неблаговремено поступе по подношењу исте?
Ефикасност службеника у пријављивању насиља огледа се њиховој могућности да у одређеном понашању пре свега препознају насилно понашање. Перманентном едукацијом, која у нашој земљи траје већ десетак година уназад и коју су прошли многи полициски службеници, радници центра за социјални рад, јавни тужиоци постигнут је одређен степен ефикасности. У циљу ефикасности у свим основним и вишим јавним тужилаштвима у Србији постоје одређени заменици јавног тужиоца који се посебно баве случајевима насиља у породици. Такође, и у полицијским станицама постоје полицијски службеници задужени за бављење овим питањима. Тиме је жртвама насиља у породици дат приoритет у односу на друге оштећене у кривичноправној области. У циљу још веће ефикасности приликом подношења пријава у процедури је и доношење Закона о спречавању насиља у породици којим ће бити предвиђена обавезна сарадња државних органа, специјализација оних који поступају у случајевима насиља у породици и обавеза пријављивања насиља.

С друге стране последице које професионалци могу сносити за неблаговремено поступање се разликују у зависности од државног органа. Наиме, они могу бити кажњени у дисциплинском поступку уколико се докаже да је притужба на њихов рад основана. Такође могуће је поднети и кривичну пријаву против ових лица надлежном тужилаштву у правцу утврђивања постојања елемената кривичних дела Злоупотреба службеног положаја из чл. 359 КЗ или Несавестан рад у служби из чл. 361 КЗ.

Какви механизми постоје да се лица која насиље пријављују (жртве, чланови породице, пријатељи, комшије…) заштите од одмазде насилника или особа блиских насилнику?
Један од најбољих начина је анонимност. Важно је указати на то да је пријављивање насиља могуће извршити и анонимно. Уколико се пријављивање врши путем телефона позивањем полиције, онај ко пријављује има право да на питање полицијског службеника изјави да не жели да да своје личне податке, јер жели да остане анониман.

У случају ако се пријава доставља писменим путем, а подносилац жели да остане анониман најједноставније је да се пријава поднесе надлежном јавном тужилаштву без икаквог потписа, остављања контакта и слично.

Какви механизми постоје да санкционишу и изврше превенцију лажног пријављивања насиља?

Репресивност норме. Најпре, важно је указати да превенција лажног пријављивања насиља није ни по чему специфична у односу на превенцију лажног пријављивања било ког другог кривичног дела. С тим у вези и „механизми„ санкционисања се не разликују. Уколико неко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог дела, чини кривично дело Лажно пријављивање из чл. 334 ст. 1 КЗ и казниће се затвором од три месеца до три године. Овако високо запрећена казна свакако је вид превенције злоупотребе пријављивања. Међутим, нужно је напоменути да лице које подноси пријаву треба да је свесно да онај на кога се пријава односи није учинио кривично дело. То значи да код оног ко подноси лажну пријаву мора постојати одређена сигурност о невиности онога кога пријављује, да би се радило о овом кривичном делу.

С друге стране у случају када није било довољно доказа да поткрепе основе сумње да је неко лице извршило, на пример, кривично дело Насиље у породици из чл. 194 КЗ или у случају када се пријављена радња не може сматрати бићем кривичног дела из члана 194 КЗ, јер је на пример реч о насиљу ниског интензитета које може бити предмет парничног поступка за изрицање Мера за заштиту од насиља у породици, али не и основ за вођење кривичног поступка, подносилац такве пријаве неће одговарати за кривично дело лажно пријављивање из чл. 334 КЗ. Дакле, уколико је подносилац пријаве имао основа да верује да је неко лице извршило кривично дело и у том уверењу подноси пријаву, неће одговарати за кривично дело из члана 334 КЗ, што значи да је исход поступка по поднетој пријави потпуно ирелевантан за кривичноправну одговорност подносиоца пријаве.

Шта да жртва породичног насиља ради, уколико постоји неповерење у службена лица којима пријављује породично насиље? Или уколико постоји опште неповерење у искреност надлежних органа да уопште поступе?
Неповерење у одређена лица у систему не може бити и неповерење у цео државни систем. Државни апарат има широки спектар деловања. Насиље се може пријавити полицији, центру за социјални рад или јавном тужилаштву, тако да је немогуће да неповерење постоји у односу на све, у оквиру сваког од ових система, јер такав став нема објективно упориште. Али, уколико је и то случај и ради се о генералном неповерењу, што је свакако субјективна категорија, то је жртви насиља потребна свеобухватнија правна и психолошка помоћ и подршка у ком случају се жртва може обратити некој невладиној организацији која се бави пружањем помоћи и подршке жртвама насиља и која ће јој помоћи да лакше прође кроз систем у циљу адекватне заштите од насиља у породици.

С друге стране ступањем на снагу Закона о спречавању насиља у породици биће реуспостављено поверење између жртве насиља и државних органа – полиције, јавног тужилаштва и центра за социјални рад. Карика која закаже у том ланцу одговорности биће основ провере и утврђивања пропуста, а потом и санкционисања. Закон о спречавању насиља у породици ће бити један тест за све запослене у полицији, центру за социјални рад, јавном тужилаштву и суду да су жртва и решавање њеног проблема, њихов приоритет.

Како и на који начин жртва може пратити ток пријаве за породично насиље, од датума подношења?
Уколико је кривична пријава поднета од стране полиције или неког другог државног органа или установе и не захтева додатно прикупљање потребних обавештења, већ се одмах предузимају доказне радње предвиђене Закоником о кривичном поступку, жртва насиља, као оштећена у кривичном поступку, има право да од стране јавног тужиоца, буде обавештена о свим доказним радњама које се предузимају у датом поступку, сходно одредби члана 300 ст. 1 ЗКП-а и то посебно након што буде испитана као сведок – оштећена. Жртва сходно члану 50 став 1 тач.4 има право да разматра списе и разгледа предмете који служе као доказ у просторијама јавног тужилаштва или суда. С друге стране уколико је пријава нејасна, неразумљива, јавни тужилац ће упутити захтев за прикупљање потребних обавештења полицији. Када прими извештај полиције по стављеном захтеву јавни тужилац ће одлучити да ли ће и које доказне радње предузимати или ће пак одбацити кривичну пријаву. О својој одлуци јавни тужилац је дужан да обавести оштећеног – жртву насиља.
Уколико жртва има сазнање да постоји међусобна повезност насилника, и службених лица код којих се насиље може пријавити (насилник је у родбинским везама са службеником у МУП-у, социјалним радником и сл.), који механизми постоје да се спречи злоупотреба њиховог положаја у те сврхе?
Уколико жртва има таквих сазнања, односно сазнање да је особа која насиље врши на неки начин повезана са полицијским службеником или радником центра за социјални рад ( комшије, рођаци, пријатељи ) или у случајевима када насиље врши полицијски службеник или радник центра за социјални рад, кривичну пријаву је могуће поднети непосредно надређеној установи. Примера ради за надлежну полицијску станицу – полицијској управи којој припада та полицијска станица уз напомену да се сумња у пристрасност због извесне повезаности. Уколико је већ дошло до поступања, односно уколико је за повезаност лица које насиље врши и службеног лица сазнато након поступања одређеног полицијског службеника или након давања мишљења одређеног радника центра за социјални рад, подносилац пријаве може поднети притужбу на рад полицијског службеника Сектору унутрашње контроле, писмено или телефоном, а уколико сумњају у злоупотребу, односно несавестан рад радника центра за социјални рад притужба се подноси Министарству за рад и социјалну политику.
Како поступају полицијски службеници у случајевима насиља у породици?
По пријему информације да се извршен догађај са елементима насиља у породици или у партнерским односима, без изузетка се упућују полицујски службеници на место догађаја. Приликом интервенисања одмах се раздваја жртва од насилног члана породице и разговор се обавља у одвојеним просторијама, водећи рачуна о заштити учесника догађаја (жртве, сведока…)као и о полицијским службеницима који поступају у конкретном догађају.
О догађају се одмах обавестава дежурна служба и јавно тужилаштво које руководи предистражним поступком ради предузимања неодложних кривично правних мера, квалигикације дела и пружања заштите жртвама.
Врши се провера да ли пријављено лице има оружје у легалном поседу које се одузима, као и да ли је и раније било пријава за насиље у породици.
О сваком догађају обавештава се надлежни Центар за социјалну заштиту у чијој је надлежности збрињавање жртве.
Уколико је извршилац полицијски службеник покрећу се поступци за утврђивање одговорности и одузимања службеног оружја.

Проблем насиља у породици и партнерским односима не третира се само кроз кривично дело Насиље у породици из члана 194 Кривичног законика, већ и кроз друга кривична дела која могу бити извршена у оквиру породичо-партнерских односа (Убиство,Тешко убиство, Силовање, Запуштање и злостављање малолетног лица, Угрожавање сигурности и друга кривична дела овог Законика).

ПИТАЊА/ОДГОВОРИ

На Конференцији, коју је организивало Министарство правде уз подршку УНДП-а „ Ефекти примене Закона о спречавању насиља у породици и изазови у пракси „ која је одржана 21. децембра 2017. године у Палати Србија од стране професионалаца постављено и више питања која се односе на примену закона, односно поступање појединих државних органа и установа. Такође су дати предлози и сугестије. У циљу концизности и не понављања одговора суштински иста питања и сугестије су преформулисана у јединствена питања или су груписана у оквиру једног питања.

Шта радити у случају када лице којем је изречена хитна мера, прекрши хитну меру, а Прекршајни суд дежура до 19,30 часова, односно шта уколико лице прекрши хитну меру у току ноћи, по ком основу га задржати у полицијској станици до јутра?

У члану 36. ст.1. Закона о спречавању насиља у породици се наводи: „Казном затвора до 60 дана казниће се за прекршај лице које прекрши хитну меру која му је изречена или продужена“. Дакле, лице које прекрши хитну меру чини прекршај, те се тиме примењују правила Закона о прекршајима, и то чл.190. Закона о прекршајима -Привођење осумњиченог за извршење прекршаја пре покретања поступка. У овом члану у ставу 1. тачка 4. наводи се: „Овлашћени полицијски службеници могу и без наредбе суда привести лице затечено у вршењу прекршаја, ако се довођењем спречава у настављању извршења прекршаја, односно ако постоји опасност да ће непосредно наставити са чињењем прекршаја, поновити прекршај или да ће избећи прекршајни поступак“.Ставом 2. овог члана предвиђено је да се привођење осумњиченог у случајевима из става 1. овог члана мора се извршити без одлагања, дакле ако је у случајевима из става 1. овог члана осумњичени затечен у вршењу прекршаја и не може се одмах привести у суд, а постоје основи сумње да ће побећи или опасност да ће непосредно наставити да врши прекршаје овлашћени полицијски службеник може осумњиченог задржати најдуже 24 сата у складу са чланом 190. став 3. Закона о прекршајима, када о привођењу осумњиченог доноси решење о задржавању у складу са чланом 190. став 6. Закона о прекршајима. Против овог решења о задржавању окривљени и његов бранилац имају право жалбе у року од 4 часа од достављања решења о задржавању у складу са чланом 190. став 7. Закона о прекршајима.

На овом месту би требало указати и на члан 86. став 1. Закона о полицији – Задржавање лица и привремено ограничење слободе кретања – услови за задржавање у коме се наводи: „Полицијски службеник ће задржати лице у случају када је то другим законом прописано“. Синтезом наведених законских одредаба можемо рећи да полицијски службеник може задржати лице које прекрши хитну меру до 24 часа и то у складу са чланом 86. став 1. Закона о полицији у вези члана 190. став 3. Закона о прекршајима када ће у смислу члана 190. став 6. донети и решење о његовом задржвању.

Због чега није предвиђена санкција за лажно пријављивање од стране жртве?

Лажно пријављивање је санкционисано Кривичним закоником. Међутим, шта је тачно лажно пријављивање, а шта не, односно када се сматра да неко чини ово кривично дело детаљно је описано на сајту „Искључи насиље“ (www.iskljucinasilje.rs) у одељку „Честа питања“.

У овом делу важно је истаћи да уколико подносилац пријаве има основа да верује да је неко лице извршило кривично дело и у том уверењу подноси пријаву неће одговарати за кривично дело из члана 334. Кривичног законика, што значи да је за кривично правну одговорност подносиоца пријаве потпуно ирелевантан исход поступка по поднетој пријави.

Зашто нису донети подзаконски акти с обзиром да је рок истекао 01.09.2017. године?

Анализом Закона о спречавању насиља у породици утврђује се да се доношење подзаконских аката, које је требало да донесу министар надлежан за унутрашње послове, министар надлежан за послове правосуђа и министар надлежан за послове породичне заштите, односи на Правилник о сарадњи предвиђен чланом 27. Закона којим се одређују обавезе и сарадња државних органа и установа надлежних за примену овог закона при спречавању насиља у породици и пружању заштите и подршке жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом. Такође у члану 24. став 4. закона наводи се да ће надлежна министарства споразумно прописати начин размењивања обавештавања и података између лица одређених за везу. Дакле питања која би требало да буду регулисана подзаконским актима суштински се односе на сарадњу државних огана и установа и начин размене информација између њих. Овде је важно указати да је већина ових питања већ „регулисана“ Пословником о раду групе за координацију и сарадњу којом се ближе уређује њен начин рада и одлучивање, а који нацрт пословника је израдило Министарство правде у сарадњи са међународном организациојом УНДП и невладином организацијом Аутономни женски центар пре почетка примене Закона о спречавању насиља у породици. Управо у овом нацрту пословника наведене су обавезе свих сталних чланова Групе за координацију и сарадњу у циљу пружања заштите и подршке жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом. С друге стране пракса је добрим делом искристалисала начин размене информација између лица за везу из члана 24. Закона о спречавању насиља у породици, тако да (не)доношење подзаконских аката није пресудно утицало на спровођење Закона о спречавању насиља у породици. Имајући у виду наведено, чињеницу да је у самом закону одређен рок од свега три месеца за доношење подзаконских аката од ступања на снагу закона, евидентно је да је дошло до кашњења, али можда је наведено кашњење и боље са становишта квалитета будућих аката, тим пре јер је много целисходније акте донети након дужег периода примене Закона о спречавању насиља у породици, како би се на што прецизнији начин, из примера добре праксе којих већ има, искристалисала конкретна решења и што тачније одредила правила којима ће бити регулисане ове обавезе државних органа и установа кроз подзаконске акте.

На који начин ће школа бити заштићена након пријаве насиља у некој породици с обзиром да деца и даље иду у ту школу и да просветни радници долазе у контакт са родитељима и слично.

Школа је установа, дакле правно лице, те би евентуална реакција пријављених родитеља и негодовање због пријаве уништењем школе и школског инвентара представљала кривично дело Уништење и оштећење туђе ствари из члана 212. Кривичног законика које се гони по службеној дужности. Уколико би пак родитељ извршио неку радњу према одређеном лицу које је запослено у школи (педагог, психолог, директор, професор, учитељ) и то у виду претње на његов живот и тело или евентуално нешто теже, свакако би се тада у његовим радњама могла остварити обележја неког кривичног дела на пример Угрожавање сигурности из члана 138. КЗ, Насилничко понашање из члана 344. КЗ или било ког другог кривичног дела, која се такође гоне по службеној дужности. С тим у вези, управа школе у оба ова случаја, може да поднесе кривичну пријаву надлежном тужилаштву против лица које је предузело неку од ових радњи и да тражи да представник/ца школе буде позвана на састанак Групе за координацију и сарадњу, на ком ће бити разматрана иницијална пријава насиља у породици родитеља према детету, како би се и у ширем контексту проценило понашање тог родитеља и направио план на који начин ће даље поступати све институције. Међутим, важно је и истаћи да би увек требало имати у виду да је интерес деце изнад свега и имати свест да, ако се школа или било која друга установа, односно запослени у тим установама, „плаше“ насилне особе, онда као друштво не смемо изгубити из вида како је детету које живи у таквој породици, те смо имајући у виду све законске обавезе, дужни да предузмемо све мере у циљу заштите деце и пријавимо насиље.

Уколико се на пример, у петом сату полицијског поступања, према могућем учиниоцу насиља утврди да су испуњени услови за задржавање у складу са Закоником о кривичном поступку, које време се евидентира у решењу о задржавању, ако се има у виду да се решење о задржавању у складу са ЗКП-ом мора донети два сата након довођења лица, а да се Законом о спречавању насиља у породици предвиђа 8 часова за поступање?

У члану 294. став 2. Законика о кривичном поступку наводи се: „О задржавању јавни тужилац или по његовом одобрењу полиција, одмах а најкасније у року од 2 часа од када је осумњиченом саопштено да је задржан, доноси и уручује решење“. Дакле, решење се осумњиченом мора уручити у року од 2 часа од када му је саопштено да је задржан, а не у року од 2 сата након довођења. Што се тиче другог дела питања које се односи на евидентирање времена које се уноси у решење, чланом 294. став 2. ЗКПа предвиђено је: „У решењу мора бити наведено дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазива позиву, као и време почетка задржавања“, што инплицира да се евидентира време када је могући учинилац доведен у просторије полиције по Закону о спречавању насиља у породици. Ради лакшег разумевања, поступање полиције је идентично ситуацији као у случају члана 289. став 2. Законика о кривичном поступку у коме се наводи: „Ако полиција у току прикупљања обавештења оцени да позвани грађанин може бити сматран осумњиченим, дужна је да га одмах поучи о правима из члана 68. став 1. тачка 1. и 2. овог закона и о праву да узме браниоца који ће присуствовати његовом саслушању“. Дакле, уколико се у петом часу полицијског поступања према могућем учиниоцу утврди да су испуњени услови за задржавање у складу са ЗКП-ом, евидентираће се време његовог довођења као могућег учиниоца и с њим ће се поступати на исти начин као и са лицима означеним у члану 294. став 1. Законика о кривичном поступку. На овај начин, у конкретном примеру, задржавање „овог лица“ по ЗКП-у трајаће плус још 43 часа, што заједно са 5 часова које је провео у полицијској станици као могући учинилац, представља време до 48 часова које предвиђа и Законик о кривичном поступку.

На који начин обезбедити присуство лица – могућег учиниоца, а након што му се изрекне хитна мера, уколико се исти не одазове позиву након 48 часова?

Приликом узимања изјашњења од могућег учиниоца, надлежни полицијски службеник, поред личних података узима и број телефона могућег учиниоца. Уколико је након процене ризика утврдио да је према учиниоцу потребно изрећи неку хитну меру, уручује му примерак наређења. У овом наређењу наводи се упозорење у смислу члана 17. став 4. Закона о спречавању насиља у породици, у коме је прецизирано да је могући учинилац дужан да се по истеку хитне мере јави надлежном полицијском службенику који је исте изрекао, са тачном назнаком дана и часа када је то потребно да учини. Такође, у обрасцу наређења стоји и да на предлог тужилаштва хитна мера може бити продужена за 30 дана, а наведено је и да ће у смислу члана 36. став 1. Закона о спречавању насиља у продици, учинилац бити кажњен затвором до 60 дана за прекршај уколико прекрши хитну меру која му је изречена или продужена. Управо ово наређење потписује могући учинилац, те се сматра да је упознат са свим правима и обавезама које су наведена у наређењу. Тиме, уколико се могући учинилац не јави надлежном полицијском службенику и не поступи у складу са датим обавештењем, које је истовремено његова обавеза и право (јер му од пријема решења тече и рок за изјављивање жалбе уколико је евентуално дошло до продужења хитне мере), надлежни полицијски службеник мало пре истека 48 часа може позвати телефоном или послати СМС поруку учиниоцу на број телефона који је оставио, те уколико се ни након тога не одазове, полицијски службеник о свему томе саставља белешку, чиме се сматра да је учинилац одбио пријем и решење производи дејство, јер се увек морати имати на уму зашто је исто донето, а донето је у циљу заштите жртве. С тим у вези није потребно никакво посебно обезбеђивање присуство овог лица, али би свакако у том случају одмах требало обавестити јавног тужиоца, центар за социјални рад и жртву насиља, како би се предузеле друге мере у циљу заштите и подршке жртви, а свакако је потребно и овај случај изнети на састанку Групе за координацију и сарадњу.

Да ли се хитне мере изричу заједно са решењем о задржавању или заједно са Мерама заштите од насиља у породици ако оне већ егзистирају?

Хитна мера одређена наређењем надлежног полицијског службеника траје 48 часова, када се лице привремено удаљава из свог стана на ово време. Задржавање по Законику о кривичном поступку се одређује на основу одобрења јавног тужиоца, и може трајати до 48 часова, када је лице лишено слободе и смештено у просторије полиције. Дакле, ако је задржавање одређено зато што постоји основ сумње да се у радњама могућег учиниоца остварују обележја кривичног дела, јер то и јесте предуслов за одређивање задржавања осумњиченог, онда је тиме хитна мера привременог удаљења могућег учиниоца из стана потпуно конзумирна његовим задржавањем у просторијама полиције до 48 часова. Када је реч о другом делу питања, односно случај када је лицу већ изречена Мера за заштиту од насиља у породици по Породичном закону, односно ако те мере већ егзистирају, у таквом случају најпре је неопходно против њега поднети кривичну пријаву за кривично дело Насиље у породици из чл. 194. став 5. КЗ и уколико након консултације са тужиоцем нема основа за његово задржавање, већ се пријава доставља редовним путем, у том случају се према овом учиниоцу и у циљу заштите жртве могу изрећи и хитне мере.

Која је одговорност полицијског службеника за процену ризика када се након догађаја који је процењиван, догоди убиство? Колико се временски уназад повлачи одговорност? На који временски период се врши процена ризика – у смислу данас се изврши процена ризика и процени се да у датом тренутку нема елемената за изрицање хитних мера, а након одређеног времена дође до инцидентног догађаја са одређеним последицама?

Ако пођемо од чињенице да је ризик променљив и да један догађај који је данас био високо ризичан за неколико дана то не мора бити и обрнуто, односно да нешто што у првом тренутку није било ризично за извесно време то постане, онда долазимо до одговора на постављено питање. Наиме, најважније је да се надлежни полицијски службеник доследно придржава листе ризика која је достављена од стране Министарства унутрашњих послова и правилно попуни ову листу. Уколико је проценио да нема ризика и да нема места да се изрекне хитна мера, неће је ни изрећи, али ће надлежни полицијски службеник свакако и овај случај изнети на састанак групе за координацију и сарадњу и претходно ће се консултовати са дежурним тужиоцем и о томе сачинити службену белешку. Међутим, уколико се инцидент деси одмах, дакле одмах након што је учинилац пуштен из полицијске станице, полицијски службеник би био одговоран, ако није попунио листу ризика на адекватан начин. Уколико се инцидент деси наредног дана или неког од следећих дана свакако одговорност не може постојати само на страни полицијског службеника, већ и на осталим члановима групе за координацију и сарадњу уколико су разматрали наведени случај, односно опет и на страни полицијског службеника уколико није адекватно попунио листу ризика. Иначе, процена ризика се врши у року од осам часова након довођења могућег учиниоца, даље процену ризика врши тужилац у року од 24 часа од када је обавештен да је изречена хитна мера, а процена ризика се врши поново за сваки конкретан случај, најкасније у року од 15 дана након догађаја на састанцима Групе за координацију и сарадњу. Дакле, одговорност полицијског службеника би постојала само уколико није на адекватан начин проценио све таксативно наведене ризике у листи ризика, а уколико је то учинио на адекватна начин, не би могла да постоји његова одговорност за евентуалну тежу последицу, управо због промељивости ризика.

Одговорност полицијских службеника у случају непоступања?

Имајући у виду апстарктност питања то полицијски службеник у случају непоступања може одговарати дисциплински или пак кривично за своје непоступање за нпр. кривично дело Несавестан рад у служби из чл.361 КЗ уколико је очигледно несавесно поступао у вршењу службе за које кривично дело се као облик виности тражи нехат, односно могао би да одговара за кривично дело Злоупотреба службеног положаја из чл.359 КЗ, за који облик виности се тражи умишљај, односно да је полицијски службеник био свестан да његово непоступање може довести до извршења кривичног дела и хтео је да до тога дође или када је био свестан да може да учини кривично дело па је на то пристао.

Када ће бити још обука полицијских службеника?

Још није одлучено да ли ће и када бити организоване додатне специјализоване обуке полицијских службеника, у складу са чланом 28. Закона о спречавању насиља у породици . Међутим, Министарство унутрашњих послова свакако планира и спроводи низ обука полицијских службеника, јер препознаје значај перманентне едукације професионалаца.[1]

Када ће бити организована дежурства у Центрима за социјални рад, имајући у виду да су полицији и тужилаштву и викендом потребна мишљења у вези са могућим извршиоцем насиља и односима у породици?

Пасивна дежурства радника центра за социјални рад су одавно успостављена, а активна дежурства у смислу боравка радника центра у просторијама центра за социјални рад у току ноћи и викендом, још увек нису планирана[2] . Међутим, имајући у виду да се за изрицање хитне мере од радника центра за социјални рад тражи такозвани „прелиминарни извештај“ који подразумева давање најосновнијих података о породици у смислу да ли се налази на евиденције центра или не, уколико да, од када и по ком основу, те да ли је центар предузимао и које мере, дакле подаци из евиденције центра, а не мишљење у ужем смислу, што јесу подаци које центар може дати и на други начин, без активног дежурства о чему је више пута било говора, бар на подручју града Београда ( као и на подручју Чачка, Ужица, Крушевца) током припрема за почетак примене закона током априла/маја месеца 2017. године када су и дати предлози за превазилажење овог питања од стране Министарства правде.

Да ли би на основу разговора ученика са психологом школе да постоји насиље у породици, школа требало да поднесе пријаву полицији?

Да. Пријава ученика да постоји насиље у породици, па још и психологу школе који дефинитивно поседује стручна знања, није само пријава то је и захтев за помоћ поднет од стране детета, па је нужно да школа о томе обавести полицију уколико се дете са тим слаже. Уколико дете моли психолога школе да то никоме не каже, психолог школе је дужан да обавести дете да о томе што му је дете рекло не сме да ћути и да ће, без навођења да је дете пријавило насиље, о сазнању да постоји насиље прво обавестити ЦСР и тражити да присуствује следећем састанку Групе за координацију и сарадњу. Указујем на то да поступак за све пријаве по којима поступа било полиција, било јавно тужилаштво, управо и почиње од пријаве оштећеног или неког другог лица( установе, на пример). Обавештење о томе не значи нужно и кривично гоњење, али јесте основ да се преиспита основаност навода који су истакнути у пријави, да се прикупе обавештења и утврди да ли се у радњама пријављеног евентуално остварују обележја кривичног дела, а што је основни задатак тужилаштва и полиција, а не школе као образовне установе. С тим у вези врло је важно веровати оштећеном, а аналогно томе важно је да психолог школе верује ученику, да уважи сигурност и слободу коју је дефинитивно осетио када је од неког стручног затражио помоћ за свој проблем, охрабрити га, подржати и не игнорише оно што је пријавио.

Да ли било која изречена хитна мера донета и продужена од стране суда престаје да важи ако је могући учинила прекрши, а судија прекршајног суда га не огласи кривим и не осуди га на казну затвора?

Хитна мера истиче протоком рока од 30 дана, те одлука Прекршајног суда да радње које је предузело одређено лице не представљају радњу прекршаја, односно одлука да није учињен прекршај у смислу члана 36.став 1.Закона о спречавању насиља у породици, не може се прекинути трајање већ изречене хитне мере. Дакле трајање хитне мере не може бити суспендовано одлуком судије Прекршајног суда, хитна мера остаје на снази до истека 30. дана. Сличан пример налазимо и у ситуацији када је против неког лица поднета кривична пријава због кривичног дела Насиље у породици из чл. 194. став 5. Кривичног Законика, дакле кривична пријава је поднета јер постоји основана сумња да је осумњичени прекршио Мере за заштиту од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона којим се уређују породични односи. Уколико се кривични поступак по овој пријави оконча особађајућом пресудом кривичног суда, јер је суд нашао да нема доказа да је извршено кривично дело Насиље у породици из члана 194. став 5. КЗ, таква ослобађајућа пресуда би била потпуно без утицаја на трајање Мера за заштиту од насиља у породици и оне би остале да важе у року који је одредио суд у парничном поступку, обично до годину дана. Теоријски гледано, против лице коме су изречене хитне мере у периоду од 2+30 дана може више пута бити подношена прекршајна пријава због кршења, али то не утиче на трајање хитне мере која је и продужена од стране суда опште наделжности. То што подносилац Захтева за покретање прекршајног поступка сматра да предузета радња представља кршење, а судија Прекршајног суда да та иста радња не представља кршење, потпуно је без утицаја на трајање хитне мере. Међутим, иако хитна мера остаје на снази, подносилац Захтева за покретање прекршајног поступка мора изјавити жалбу против одлуке суда, а о свему наведеном обавестити центар за социјални рад, јавног тужиоца, жртву и овај предмет свакако мора да изнесе на састанак групе за координацију и сарадњу, која ће анализирати радње које је предузело ово лице и поново проценити ризик у склопу истих. На овом месту би требало подсетити и да је врло важно да у току трајања хитне мере, чланови Групе за координацију и сарадњу у индивидуалним плановима заштите и подршке жртви предузму и друге мере на које су овлашћени другим законима, не само Законом о спречавању насиља у породици, а у циљу заштите и подршке жртви. На пример да благовремено тужбом покрену поступак за изрицање мера за заштиту од насиља у породици у парничном поступку, са захтевом да се донесе и привремено решење.

До када су бивши партнери обухваћени Законом о спречавању насиља у породици (у смислу засновали су нове породице, немају ништа више заједничко, неколико година је прошло од прекида брака, заједнице, везе)?

Чињеница да је дошло до заснивања нове породице или заједнице, да бивши партнери нису имали заједничку децу, или немају заједничку имовину, да је прошло неколико година од прекида брака, заједнице или везе, нужно не мора да говори да је престала и контрола и моћ коју бивши партнер врши или има над другим партнером, јер да то није случај никада не би ни дошло до пријаве полицији или тужилаштву. Ако на ово додамо да постоје и заједничка деца или да се води поступак за утврђивање заједничке имовине или постојање евентуалне љубоморе због заснивања нове заједница са новим лицем, ситуација се далеко компликује. Но, без обзира на све наведено, уколико се прими пријава од лица која су у оваквим односима, полицијски службеник је дужан да без одлагања процени ризик, полазећи од члана 3. став 3. Закона о спречавању насиља у породици, у коме се између осталог наводи: „Насиље у породици у смислу овог Закона јесте акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем и ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу, или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена, или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ, или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству“. Дакле, чињеница да је након престанка једне, заснована нова брачна, ванбрачна или партнерска веза, потпуно је без утицаја на примену овог закона, имајући у виду да се Закон о спречавању насиља у породици примењује и на лица са којима се некада живело у заједничком домаћинству.

Група за координацију и сарадњу на редовном састанку разматра све новопријављене случајеве насиља за подручја одређене градске општине и поред тога полицијска станица тужилаштву доставља и извештај о тим догађајима који се уводе у КТР уписник тужилаштва, па сматрамо да се посао непотребно дуплира и да се тужилаштва затрпавају предметима о којима је група већ донела одлуку на састанку Групе за координацију и сарадњу. Како наложити полицијским станицама да не достављају писмени извештај тужилаштву, него да све случајеве пријаве Групи за координацију и сарадњу?

Ова питања су у неким тужилаштвима већ решена на адекватан начин и та тужилаштва представљају пример добре праксе. Група за координацију и сарадњу разматра све случајеве пријаве насиља и оне у којима је изречена хитна мера и оне где није дошло до изрицања хитне мере. С тим у вези, полицијски службеник је дужан да на састанак Групе изнесе све пријаве које имао у претходних 7, 10 или 15 дана, чак и уколико није изрекао хитну меру, тиме је суштински испунио своју обавезу и обавестио тужилаштво, а и центар за социјални рад о датом случају. Уколико пак, организација саме полицијске станице/управе захтева и посебно писмено обавештење, односно уколико члан 16. став 4. Закона о спречавању насиља у породици у коме се наводи: „Ако надлежни полицијски службеник установи постојање опасности која није непосредна, сва доступна обавештења о насиљу у породици и опасности од њега и своју процену ризика доставља основном јавном тужилаштву и центру за социјални рад“, тумачимо на строго формалан начин тада ће надлежни полицијски службеник ову своју обавезу испунити на тај начин што ће јавном тужилаштву и центру за социјални рад упутити посебан допис/извештај са назнаком „За Групу за координацију и сарадњу (назив подгрупе – уколико постоји)“ у коме ће навести и ознаке и бројеве предмета у тужилаштву, уколико је било ранијих пријава или су у ранијем периоду поступали у предметима који се односе на ту породицу, што га не ослобађа обавезе да и у табелу нових случајева којом се припрема за састанак Групе, уврсти и тај догађај, уз назнаку да је Групи већ доставио допис/извештај одређеног датума. По пријему оваквог дописа/извештаја, врло је важно да и управа тужилаштва овај предмет заведе у НПТ1, а не у КТР уписник, што је већ пример добре праксе у Другом основном јавном тужилаштву у Београду. На овај начин свакако неће доћи до дуплирања пријава, јер ће се сви ови извештаји и пријаве налазити у НПТ1 уписнику и биће разматрани на састанку Групе за координацију и сарадњу.

Како поступати у ситуацији када је пријава за насиље у породици прво поднета центру за социјални рад?

Поступајући у складу са чланом 13. став 2. Закона о спречавању насиља у породици у коме се наводи: „Државни и други органи, организације и установе обавезни су да неодложно пријаве полицији или јавном тужиоцу свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од њега.“, центар за социјални рад би био дужан да одмах ову пријаву достави полицији када ће иста бити дата у рад надлежном полицијском службенику, који је дужан да процени ризик и даље поступа у складу са Законом о спречавању насиља у породици.

Уколико је пак центар за социјални рад ову пријаву поднео јавном тужилаштву, тада би јавно тужилаштво било дужно да ову пријаву у складу са чланом 13. став 5. Закона о спречавању насиља у породици у коме се наводи:“ Јавни тужилац коме је пријављено насиље или непосредна опасност од њега, дужан је да пријаву одмах проследи полицијским службеницима, да би они о томе обавестили надлежног полицијског службеника (члан 14. став 1).“ одмах достави полицији. Дакле, пријава се без одлагања прослеђује полицији, уколико је могуће факсом, а не ставља се на пример, као у пракси пре доношења Закона о спречавању насиља у породици, захтев за прикупљање потребних обавештења по Законику о кривичном поступку. Имајући у виду да примарно поступање у предметима насиље у породици по Закону о спречавању насиља у породици има полиција, то је далеко целисходније и ефикасније да центар за социјални рад поступи на први начин, односно да без одлагања пријаву директно достави само полицији, о чему је већ више пута причано.

У оба случаја, било да је пријаву примио од центра за социјални рад или је пријаву центра прими преко тужилаштва, као и без обзира да ли је изрекао или не хитне мере, надлежни полицијски службеник је дужан да и овај предмет унесе у табелу нових пријава и у својој припреми за састанак поред других података унесе и податак у коме ће навести и ознаке и бројеве предмета у тужилаштву, уколико је било ранијих пријава или су у ранијем периоду поступали у предметима који се односе на ту породицу, како би и овај случај био размотрен на првом следећем састанку Групе за кординацију и сарадњу.

На овом месту важно је указати и на праксу појединих центара за социјални рад који пријаву за насиље у породици истовремено подносе и полицији и јавном тужилаштву, иако закон јасно указује да је пријаву потребно доставити или једном, или другом државном органу. Овакво поступање такође доводи до дуплирања пријава и непотребног затрпавања тужилаштава, баш како је то наведено у претходном питању и одговору. С тим у вези, ако центри за социјални рад већ поступају на такав начин, односно ако пријаву достављају и полицији и тужилаштву, онда је потребно да пријаву коју достављају тужилаштву доставе са назнаком „ За Групу за координацију и сарадњу (назив подгрупе – уколико постоји)“, у којој ће навести и ознаке и бројеве тужилачких предмета, уколико је било ранијих пријава или су у ранијем периоду поступали у предметима који се односе на ту породицу , када је важно да је управа тужилаштва заведе у НПТ1 уписник, а не у КТР уписник. Тада тужилац не би имао обавезу да пријаву доставља полицији, односно надлежном полицијском службенику у смислу члана 13. став 5. Закона о спречавању насиља у породици, јер полиција већ има ту пријаву ( центар је исту пријаву проследио на адресе оба органа), нити да ставља Захтев за прикупљање потребних обавештења по ЗКПу. Зашто? Зато што ће и у овом случају надлежни полицијски службеник одмах проценити ризик и предузети мере по Закону о спречавању насиља у породици и као и у претходним, већ описаним случајевима и било да изрекне или не хитну меру, овај предмет ће унети у табелу нових пријава, када ће наведена пријава насиља бити размотрена на првом следећем састанку Групе за координацију и сарадњу, где ће Група донети одлуку о свим потребним мерама заштите и подршке, а тиме и потреби да се прикупе потребна обавештења.

Поступањем на овај начин, као и на начин описан у одговору на претходно питање, неће доћи до дуплирања пријава, до затрпавања предметима, а тиме ће се између осталог постићи и већа ефикасност у поступању свих органа и установа у процесу заштите жртава.

Коме је потребно да се обрати невладина организација, када полицијски службеник одбије да прими пријаву насиља, а у ситуацији када жена нема капацитет да улази у нови правни процес и тужи полицију или се жали на његов рад?

Свако ко има сазнање да је полицијски службеник одбио да прими пријаву за насиље у породици, а тиме и невладина организација може обавештење/представку о томе поднети старешини полицијске станице, Управи полиције, Одељењу за контролу законитости у раду или Сектору унутрашње контроле при Министарству унутрашњих послова, без обзира на став жртве, али уз њено обавештење о томе. Ово из два разлога. Прво, у ужем смислу, обавеза полиције је да прими сваку пријаву, а тиме и пријаву за насиље, што се и наводи и у члану 16. Правилника о начину обављања полицијских послова („Сл.гласник РС“ број 27/2007). Друго, у ширем смислу, чињеницом да је невладина организација сазнала да полицијски службеник није примио пријаву за насиље у породици, сазнала је и за конкретно насиље у породици, када постоји обавеза утврђена чланом 13. Закона о спречавању насиља у породици, где се у ставу 1. наводи: „ Свако мора да полицији или јавном тужиоцу пријави без одлагања насиље у породици или непосредну опасност од њега“. Дакле, подносећи обавештење/представку против полицијског службеника који је одбио да прими пријави за насиље у породици, у којој се свакако наводи и оно што је жртва имала да пријави, практично се штити жртва насиља. По овако поднетој представци поступаће се паралелно у два дела. У делу против полицијског службеника који је одбио да прими пријаву за насиље у породици поступаће надлежни органи, а у другом делу који се односи на само насиље у породици поступаће надлежни полицијски службеник у складу са Законом о спречавању насиља у породици.

Како поступати према ученику који има 14 година, иде у осми разред основне школе у којој је насилан, а вероватно је насилан и у кући, а родитељи ученика су проблематични, необични и свађалице?

Имајући у виду одредбу члана 1. Закона о спречавању насиља у породици, став 2. у коме се наводи: „Овај Закон не примењује се на малолетна лица која учине насиље у породици“, то је јасно да не може доћи до примене овог закона када је реч о малолетним учиниоцима насиља у породици. Међутим, имајући у виду да малолетно лице има 14 година, те да је већ кривично одговорно, најпре би се требало обратити центру за социјални рад и полицији, који ће прикупити сва потребна обавештења, када ће даљи евентуални поступак бите настављен пред Одељењем за малолетнике Вишег јавног тужилаштва. Дакле, у овом случају, уколико је подносилац пријаве школа, свакако би се требало обратити надлежном центру за социјални рад који би требало да организује и конференцију случаја у складу са важећим протоколима, када ће позвати и представника/цу школе.

У којим случајевима је важно укључити жртву насиља на састанак Групе за координацију и сарадњу?[3]

По Закону о спречавању насиља у породици, предвиђено је да жртве насиља присуствују састанку Групе. Из досадашње праксе утврђено је да се ова одредба Закона не поштује, односно да се жртве насиља не позивају на састанак Групе, углавном из разлога што се на састанцима разматра велики број предмета, а за рад Групе је предвиђен кратак временски период. Да би рад Групе био ефикасан, и учешће жртве било конструктивно, неопходно је жртву припремити за учешће на Групи, како би њено присуство допринело сачињавању најбољег плана заштите и подршке, да би се спречила додатна трауматизација жртве и да би се обезбедила ефикасност рада Групе. Активно учешће жртве у решавању сопственог проблема је јако важно, јер жртва најбоље познаје насилника и из сопственог искуства може да предвиди будуће реакције насилника. Уколико Група за координацију није у могућности да позове жртву насиља на састанак, неопходно је да виђење жртве Групи за координацију и сарадњу пренесе радник центра за социјални рад који је ангажован на непоредном раду на предмету или представник невладине организације која жртви пружа подршку. С друге стране, на састанак Групе требало би позивати жртве тамо где постоји висок ризик од насиља, где постоји хроницитет и ризик од поновне ескалације насиља или у случајевима у којима је жртва навела да је пријавила насиље, али да је одговор поступајућих представника институција био неадекватан, да се жртва осећа незаштићеном или су и жртви биле изречене хитне мере. За учешће на Групи, жртву би требало да припреми представник центра за социјални рад или друга организација која јој пружа подршку, тако што ће је упознати са радом Групе, њеним надлежностима, као и значајем њеног учешћа у раду Групе за координацију и сарадњу.

Шта радити у случају када је потенцијални учинилац насиља слепо лице или трудница?[4]

У случајевима када је насилник слепо лице или трудница, треба размотрити, имајући у виду да се ради о рањивим друштвеним групама, да ли се ради о жртви насиља која се бранила или је, а тога је било у пракси када се ради о особама са инвалидитетом, та особа насилна у ком случају се поступа као у сваком другом случају – процењује се да ли има елемената кривичног или прекршаног дела или одснова за изрицање хитних мера. Наравно, неопходно је сагледати проблем у ширем породичном контексту, а водећи рачуна и о њиховим потребама, односно њиховом здравственом стању и потребама за бригом од стране других. У оваквим случајевима, неопходно је проблем сагледати мултидициплинарно и међусекторски, путем организовања конференције случаја, и на основу тога на Групи за координацију и сарадњу сачинити најоптималнији план заштите и подршке за жртву насиља, а према насилницима изрећи мере које неће утицати на њихов здравствени статус, али које ће спречити даљу ескалацију насиља у породици. И у оваквим случајевима, приоритетно је поштовати принцип безбедности жртве и обавезе институција да зауставе насиље у породици.
На који начин поступати уколико је породица од раније позната полицији, син пријављује насиље, а познато је да је насиље обострано? Да ли се од оба лица узима изјава у својству могућег учиниоца, а на записник о изјашњењу са циљем да се изрекне обострана мера?

У оваквим случајевима, неопходно је проценити да ли се ради о породичном сукобу или насиљу у породици. Породични сукоб подразумева да учесници у сукобу (чланови породице) имају једнаку моћ, да немају страх једни од других, већ да равноправно учествују у сукобу. Да би се проценило да ли се ради о сукобу или о насиљу у породици, неохподно је утврдити хроницитет-историју насилног понашања (отац био насилан према сину још као детету, био насилан према супрузи или осталим члановима домаћинства), ко од чланова породице има моћ и контролу, ко је започео насиље, степен ризика од ескалације насиља, а ко се брани и узвраћа. Непрепознавањем жртве и изрицањем мера према насилнику и према жртви, институције доприносе додатној трауматизацији жртве, а насилника оснажују и остављају слободан простор за даље насилно понашање. Обавеза професионалаца је да препознају насиље и исто зауставе.

Ауторка: Горјана Мирчић Чалуковић

Заменик јавног тужиоца упућена у Министарство правде

III

СУГЕСТИЈЕ И ПРЕДЛОЗИ

Потребно је донети правилнике који ће прецизирати поступање полиције у различитим околностима пријаве насиља у породици.
Потребна је боља сарадња здравствених установа и полиције с обзиром на то да се често дешава да насилник има психичких проблема и да лекари то могу најпре приметити.
Препорука је и да тужилаштва обавештавају Центре за социјални рад о исходу предмета.
Предлог је и да Министарства правде у сарадњи са Министарством просвете, науке и техничког развоја изради Протокол о поступању просветних радника у случајевима насиља у породици и њихове обавезе пријављивања( за предшколске установе, основне и средње школе).
Организовати едукацију запослених у просветним установама на тему обавеза које за ове установе предвиђа Закон о спречавању насиља у породици. У оквиру едукације запослених предвидети и посебан сегмент који би се односио на едукацију родитеља у предшколски и образовним установама о проблему породичног насиља ( умеће адекватног родитељства).
Да се уведе обавеза родитеља да опредељеном педијатру достави фотокопију судског решења о старатељству над дететом и да редовно обавештавају педијатра о промени адресе пребивалишта.
Формирање екстерних тимова на нивоу локалне заједнице ( општине) које чини професионалци из различитих области и представници локалне заједнице .
Обавеза учешћа социјалног радника у здравственим установама ПЖЖ у раду стручног тима за заштиту деце од злостављања и занемаривања.
Потребна је едукација запослених у здравственим установама о проблему породичног насиља и значају интерсекторске сарадње у циљу што боље превенције и заустављања насиља у породици.
Потребно је унапредити и ојачати сарадњу између јавних тужилаштава и клинике „ Др Лаза Лазаревић“ у складу са донетим протоколом о сарадњи између тужилаштава у Београду и ове клинике.

[1] Информација добијена у Министарству унутрашњих послова

[2] Информација добијена у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

[3],4 Помоћ у одговорима пружиле активисткиње Аутономног женског центра

БЛОГ

Хитност у одлучивању о мерама за обезбеђење присуства окривљеног као вид заштите жртава из члана 4 Закона о спречавању насиља у породици
Аутор блога: Горјана Мирчић Чалуковић

Чланом 23 Закона о спречавању насиља у породици предвиђено је да је „у кривичном поступку који се води за кривична дела одређена овим законом, суд дужан да у року од 24 часа одлучи о …

О насиљу у породици
Аутор блога: Мехо Омеровић

председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Србије

Насиље над женама и породично насиље је најтежа последица неравнотеже моћи између жена и мушкараца. За сузбијање насиља над женама веома је важно …

Израда овог сајта омогућена је уз подршку америчког народа путем Америчке агенције за међународни развој (УСАИД). За садржај овог сајта одговорно је Министарство правде Републике Србије и он не мора нужно одражавати ставове УСАИД-а или Владе Сједињених Америчких Држава.