U Srbiji, zakoni o nasilju u porodici su doneti kako bi se zaštitile žrtve nasilja i sankcionisali počinioce. Ovi zakoni su važan korak u borbi protiv nasilja u porodici i obezbeđuju podršku i zaštitu žrtvama. Prema statističkim podacima, nasilje u porodici je najzastupljeniji vid nasilja nad ženama i decom, a žrtve nasilja u porodici su najčešće žene, deca i starije osobe.
Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici je usvojena za period od 2021-2025. godine, a nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima je prestala da važi 2015. godine. Radna grupa za izradu nove strategije je osnovana 21. decembra 2020. godine, a u procesu izrade strategije je učestvovalo ukupno 7 ekspertkinja.
Zakoni o nasilju u porodici u Srbiji su zasnovani na principu zaštite žrtava nasilja i sankcionisanja počinioce. Ovi zakoni su važan korak u borbi protiv nasilja u porodici i obezbeđuju podršku i zaštitu žrtvama. U nastavku će biti detaljno objašnjeno kako se zakoni primenjuju i koji su postupci u slučaju nasilja, kao i šta sve podrazumeva zaštita žrtava nasilja u Srbiji.
U Srbiji, zakoni o nasilju u porodici su doneti kako bi se zaštitile žrtve nasilja i sankcionisali počinioce. Ovi zakoni su važan korak u borbi protiv nasilja u porodici i obezbeđuju podršku i zaštitu žrtvama. Prema statističkim podacima, nasilje u porodici je najzastupljeniji vid nasilja nad ženama i decom, a žrtve nasilja u porodici su najčešće žene, deca i starije osobe. U nastavku će biti detaljno objašnjeno kako se zakoni primenjuju i koji su postupci u slučaju nasilja.
Osnove zakona o nasilju u porodici u Srbiji
Zakon o zaštiti od nasilja u porodici u Srbiji predviđa sankcionisanje počinilaca nasilja i zaštitu žrtava porodičnog nasilja. Porodično nasilje u Srbiji je ozbiljan problem koji utiče na mnoge porodice i pojedince. Prema istraživanjima, 30% dece u uzrastu od 2 do 14 godina doživljava neku vrstu fizičkog nasilja.
U Srbiji postoji specijalizacija u osnovnim i višim javnim tužilaštvima za slučajeve nasilja u porodici. Policijski službenici zaduženi za nasilje u porodici postoje u policijskim stanicama. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa obaveznu saradnju državnih organa.
Definicija nasilja u porodici prema zakonu
Nasilje u porodici može uključivati fizičko, psihičko, seksualno, ekonomsko nasilje, kontrolisanje, izolaciju i proganjanje. Žrtve nasilja u porodici mogu biti članovi porodice, uključujući dece, žene i muškarce.
Vrste nasilja koje zakon prepoznaje
Zakon prepoznaje različite vrste nasilja, uključujući fizičko, psihičko i seksualno nasilje. Takođe, zakon prepoznaje ekonomsko nasilje, kontrolisanje, izolaciju i proganjanje kao oblike nasilja u porodici.
Nadležne institucije i njihove uloge
Nadležne institucije za sprečavanje i borbu protiv nasilja u porodici u Srbiji su Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, javna tužilaštva i centri za socijalni rad. Ove institucije imaju važnu ulogu u sprečavanju i borbi protiv nasilja u porodici, kao i u zaštiti žrtava nasilja.
U cilju sprečavanja i borbe protiv nasilja u porodici, neophodno je da svi članovi društva učestvuju u ovom procesu. To uključuje edukaciju, osvešćivanje i podršku žrtvama nasilja, kao i sankcionisanje počinilaca nasilja.
Mere zaštite i prava žrtava porodičnog nasilja
U Srbiji, zakon uređuje sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova. Žrtve nasilja u porodici imaju pravo na zaštitu i podršku, uključujući policijsku zaštitu, zaštitu od nasilnika i pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Pravna zaštita u slučaju nasilja obuhvata hitne mere zaštite, koje mogu uključivati privremeno udaljenje učinioca iz stana. Žrtva nasilja ima pravo na individualni plan zaštite i podrške, koji sadrži celovite i delotvorne mere zaštite i podrške.
Kako prijaviti nasilje u porodici? Postupak za prijavljivanje nasilja u porodici podrazumeva podnošenje prijave nadležnim organima, koji zatim pokreću postupak za zaštitu žrtve. U slučaju neposredne opasnosti, hitna mera može biti izrečena odmah.
Statistike pokazuju da je u proseku 82% slučajeva nasilja u porodici počinioc muškarac, dok su žrtve u 70% slučajeva žene. U protekle tri godine prijavljeno je ukupno 85,355 događaja prijave nasilja.
| Godina | Broj prijava nasilja |
|---|---|
| 2020. | 29,540 |
| 2019. | 28,350 |
| 2018. | 27,465 |
U cilju sprečavanja i borbe protiv rodno zasnovanog nasilja, Srbija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju 2013. godine, a Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja je usvojenja za period 2021-2025. godine.
Proces prijavljivanja i postupanja u slučajevima nasilja
Kao žrtva nasilja u porodici, možete jednostavno podneti prijavu na nekoliko načina – pozivom na broj 192, putem mejla, pošte ili lično. Važno je znati da svaki poziv na broj 192 ostaje zabeležen, što može biti od ključnog značaja u kasnijim sudskim postupcima protiv nasilnika. Preporučuje se da prikupite i sačuvate dokaze poput listinga poziva, poruka, fotografija ili medicinske dokumentacije kako biste osnažili svoju prijavu.
Nakon prijave, policija će izreći hitne mere zaštite koje mogu trajati do 48 sati, poput privremenog udaljenja nasilnika iz doma i zabrane kontakta. Ukoliko je potrebno, ove mere će biti produžene kroz sudski proces protiv nasilnika. Tokom celog procesa, vi imate pravo na besplatnu pravnu pomoć koja uključuje pravno savetovanje, zastupanje i odbranu. Ove usluge pružaju nadležne institucije, delom finansirane od strane države, a delom od lokalnih samouprava.
Bez obzira na to gde živite, postoji podrška i pomoć dostupna žrtvama nasilja u porodici. Ovo uključuje sigurne kuće, savetovanje i podršku pri zapošljavanju. Veoma je važno da prijavite nasilje i aktivno učestvujete u procesu, kako biste obezbedili svoju bezbednost i pravdu.